Стражилово

945

ОТРАЖИЛОВО

946

Гусле. Бр. 3. има овај садржај: „Иотрагуше" Ј. песма од Обрада; „Стара луда" и „Поздрав", тгесме од Лугомирског; „Маште" (Надсон) од Ларе; „Дарвин и школа", од Јове Миодраговића. [Тај је чланак понуђен био Матици Српској за Летопис, али је према оцени Андрије М. Матића одбијен и враћен писцу. Сад писац у примедби одбија приговоре оцењивачеве, које је оцењивач учинио тиме, што је подвлачио и са сгране превлачио нека места]; Наше нове оригиналне шаљиве игре. (Ту је оцењена шаљива игра Манојла Ђорђевића Призренца под насловом „Д инамит" па се замера управи краљевског народног позоришта у Београду, што тај комад још није онде изнесеп на позорницу). Међу весгима из књижевног и уметничког света региетрован је „Бршл>ан'„ наше „Стражилово", „Босанска вила" и саопштено је много бележака о књижевности и позоришту, укратко је врло ласкаво приказана и књига „На селу и прелу;" сасвим напослетку под насловом „Критика и Гусле" обзире се уредништво на наш лист, који је у месечном прегледу за месеи, мај са неколико оштрих приметаба пропратио „Гусле", па прети, да ће у идућем броју свога листа доћи са новом дозом „нилула". (Ту имамо изјавити, да наш сарадник Милан Савић не ради на месечном прегледу, који у нашем листу излази, дакле да је уредништво „Гусала" ненраведно наперило копље на њега. Неправедно је ту оптужено и уредништво овог листа, као да је лист свој обуставило пшљати у замену „Гуслама" из неколегијалности или супарничке завис.ти). Даље је у том броју саопштена приповетка Браничевца иод насловом „Даринка" (прииоветци је тој иредмет истинит догађај); иродужена је затим „Баштина" и отпочео је чланак Космајског „Монопол", у којем се, • као што уредништво „Гусала" вели, доказује, да се државне Финансије могу најлакше побољшати, подићи, деФицит покрити а и производња иодићи на савршенији стуиањ, ако би држава узела у своје руке монопол. Региструјемо овде и другу свеску Старинара српског археолошког друштва, која је датирана 1. јунија а доноси овај садржај : 1.! Српске црквене старине на будим-иештанској изложби (наставак) од Михаила Балтровића. 2.)Прилози за пале онто логију српских земаља, од Ј. М. Жујовића (са 2 литограФисане таблице). 3.) Манастир св. Нетра (на излазу из кланца драгоманског) од Марка Б. Спужића. 4.) С р и с к и н а т п и с у X е р ц е г о в и н и, од Вида Булетића-Букасовића. 5. Дописи. М а н а с т и р Г о р њ а к, од Михаила Ст. Ризнића. Уз овај опис додаи је и основ старе цркве манастирске. — Краљ Ренат на Шипану народословне биљешке) од Бида Вулетића-Букасовића и 6.) Разне весги. Одавде вадимо, да је краљ Милан даровао народном музеју велику збирку српских, бугарских и влашких новаца и друге старине: српске, грчке и римске. Нумизматична збирка броји 1431 комад, од ових 1363 српска, 45 бугарских и 25 влашких. Међу златним новцима има један краља Уроша II. Милутина и он чини нову врсту. Највише има од Душана и то као краља 2 врсте у 15 комада, а као цара 3 врсте с латинским натписом у 6 комада и 6 врсга са сриским натписом у 1070 комада, међу којима има много нових врста. Збирку је ту ироучио и уредио Љуба Ковачевић, па је из његовог сииса и „Старинар" извео ове белешке. — Од осталих старина, које је даровао крал> Милан, има једна бронзана статуа Ираклијева, једна Фибула од бронзе, три прстена, сребрн печат војводе Јована Протића, и осим још неких старина и златан запон хумског кнеза Петра. — Уједно јавља „Старинар", да је српско археолошко друштво добило државну помоћ. — На корицама настављен је списак чланова утемељилаца и иомагача.

Г Л А 0 Н Ж К. (Покрет у карловачкој б ог о с л о в иј и.) Дознајемо, да су слушаоци српске православне богословије предали овог лета ректору своме молбеницу, управљену на архијерејски синод, којом моле, да се отвори богословска библијотека и да се успостави катедра руралне економије и хигијене. Ректор им је одговорио, да им је народна и натријаршка библиотека отворена, а осгало да ће решити синод. 3 апад н о-пр а в о с л а в н а ц р к в а.) Инглез Овербек обратио се на све св. сииоде источно-православних цркава с нацртом за заиадно-православну цркву, те је подпео на одобрење и црквену службу, која је готово сасвим једнака са старом службом православном. И иаш св. синод у Карловцима одобрио је ту службу, као што су је одобрили и остали православни синоди. (Вера православиа се шири) у Бечу међу браћом х 1есима. Тога ради је склопљено и друштво „Једиота", гдеје др. Живни предавао о томе, да је св. Већеслав, чешки кнез, био православие слов. вере, коју су нроповедали св. Ћирило и Методије. (Ц а р-Ду нгано в а застава) развила се 9. маја о. г. први пут и у Америци у Белмонту близу Сан-Франциска. Чланови „српско-црногорског добротворног друштва у Америци", њих 600 на броју, са знацима друштвенима славили су мај, по улицама Сан-Франциска свирали су до жељезнице песме: „Радо иде Србин у војнике", „Већ се српска застава", и „Напреј застава славе". Носили су две заставе: срнску Душанову и слободну американску. Друштво је своју забаву, каже дописник „Српског Љста", добро провело. — Здраво, браћо српска с оне сгране океана! Српска вас свест никад не оставила! (Српска академија за иауке и уметности и у н и в е р з и т е т у Б е о г р а д у) отвориће се место „Сриског ученог друштва" и „велике школе". Спремљен је предлог о томе, који ће мииистар просвете Кујунџић поднети скоро народној скупштиии. (За Гундулићев споменик скупљено је, по Гл. Дубр.", 2866 Фор. (Петстогодишњи спомен косовске битке) има да се прослави 1889. у Раваници у Фрушкој Гори око кивота цара Лазара. Ове годиие ириликом манастирске славе о Видову дне донеоје тамо предлог ^аза Стојковић, новосадски занатлија, а нотпомогао га проФ. Милан Јовановић и приватили сви скупљени, да се о Видову 18^9. приреди велико опште народно славље, при којем нека се искупи Српство из свију крајева, да се приреди парастос јупацима, што падоше на Косову. Сложи нас, боже, и умудри! (Л е п с р н с к и о б и ч а ј о И в ањ у д н е) почела је ове године да. увађа занатлијска омладина у Вршцу. У очи Ивања искуиише се тамо многи око Бранкова студенца, запалише на њему Фењер, окитише студенац ивањским цвећем, отпеваше неколико песама и мирно се разиђоше. Лепе српске обичаје треба неговати; они ће нас сачувати! (Српско новосадско певачко друштво) иредало је први дан Духова велик и вјјло укусно израђеи табло својих слика с натписом: „Своме драгом председнику дру Љзи Станојевићу у знак искрене захвалности срнско новосадско певачко друштво 1886." Председника иоздравио је у име друштва вредни толикогодишњи члан проФ. др. Ђорђе Дера речима пуним захвале и топле благодарности, на што је председник тронут тако одговорио, да се и млоги чланови нису могли уздржати од суза. Нека би овај красни акт скромног признања према вредном нредседнику био јемство, да пе-