Стражилово

1009

СТРАЖШ10В0

1010

— Из штампарије напредне странке у Београду изашла је недавно трећа збирка лирских песама Светолика .1азаревића под насловом „Споменак". У тој збирци има 33 песме, и то које љубавних, које родољубних, које пригодних. Система нема никаквог у збирци. Поређаие су ту песме по сдучајном неком реду; из разних су времена: најстарија је из године 1802. а најновија из ове године. Угледале су биле света у „Даници", новом „Јавору", „НеДељном листу" Јаше Игњатовића, „Фрушкој Гори", календару „Домишљану", „Београдском дневнику", а под некима не стоји, да су досад игде биле штампане. У циклусу „Песме у пролеће" стоји под XVI., да је штампана у „ Јавору" 1872. године; међутим сгарога „ Јавора" те године већ откад и откад није било а нови се још није био појавио. — Збирци је цена 25 новчића. — Др. Јован Данић у Београду превео је Паола Мантегаце „Један дан на Мадери". Превод се тај по цеду од 2 динара може добити код преводиоца (Београд, улип;а 2 бела голуба бр. 17.) и у књижари Велимира Валож:ића У Београду. — Угледале су света у засебној збирци „Шест приповедака Л. К. Лазар ев ића", и то ове ио реду: „Први пут с оцем најутрење" (штампана први пут у „Српској Зори" 1879. прештампавана у Београдској „Србадији" и календару „Годишњаку"); „Школска икона" (1879. штампана прво у „Словинцу" 1880., прештампана у „Србадији"); „У добри ч ас, ајдуци!"; „На бунару"; „Вертер" и „С в е ћ е т о н а р о д позлатити." (Све четири те последње штампане су 1881. и 1882. у „Отаџбини". — Збиркује ту Дазаревић посветио Шапчанину. Цена јој је динар и по. — У Загребу у комисијоналној наклади академ. књижаре Давослава Хартмана (Кугли и Дајч) изашла је књига: НгуаЈзаке паго(1пв рјеаше 1 рг1роУ1в(1ке 12 Возпе, 8акир1о 1 па 8УЈе1з 12(1ао КатИо В1а§'ај1с „01з2ог" у 167. свом броју овако приказује ту књигу: Ова врло укусно штампана књига имаде преко педесет, понајвинге женских песама, те нреко тридесет разних ириповедака, некоје стенограФички бележене. Наслов „хрватске" уиотребио је сабирач народњега блага ради тога, што је те песме и приповетке сабрао од самих мухамеданаца и католика, који свој језик зову хрватским или босанским. Настојање сабирачево хвале је вредно, те нека без страха настави даљње издавање народних песама и ириповедака, како у предговору своје књиге обећаје, та познавање њихово толи нам је потребно и кориспо. Књизи је тој цена 60 новчића.

0 М Е 0 И Ц Е. (Бранков споменик диже се на врху Стражиловачког виса, те се вис тај и зове сад Бранковим висом. Споменик је озидан на иесникову гробу, а састоји се ив три степена, од којих су ирва два од тесаног камена Топчидерског код Београда, тре$ш је састављен из квадратних каменова, што су са разних крајева послати на песников гроб, наврх њега диже се поширока, три метра висока иирамида, опет из Топчидерског мајдана. Испод врха пирамиде углачаи је с источне стране велики крст, испод крста слова: „Бранку (а испод тога) српски народ". У трећем степену, на ком непосредно стоји пирамида, каменови су разне боје и квалитета, јер су са разних страна српских крајева, али су сви једне величине, па у сваком је словима урезано име, с које је планине који камен донесен. Од источне стране, камо је споменик и окренут, средњи је камен „Фрушка Гора", њој с десне „Лвала", с лева „Л"овћен"; са јужне у средини „Дина-

ра", њој с десне „Ловћен", с леве „Клек" ; са западне стране је у среди камеи с натписом „С Вршачке Куле 1883. године Бранку Радичевићу", њему с десне „Клек", с леве „Пљешевица"; а са северне у средини „Велебит", њему с десна „Пљешевица", с лева „Авала". У дну последње с.тепенице, а на челу споменику, опет с источне стране, одмах на уласку кроз гвоздену ограду, што је подигнута око сиоменика, узидана је обновљена плоча с песникова гроба из Бечког још гробља, с натписом, који је био и на старој плочи, што је Бранку још покојни му отац на гроб ставио, (а данас се чува као спомен у музеју народном у Београду, камо је иослао бечки одбор 1883.): А д е к с а Р а д и ч е в и 1» ро!)ен 1824. аумре 1853. Млого тео, млого започео, х 1ас умрли њега је помео." Испод тога је дао урезати бечки одбор: „Пренешен (!) на Стражилово у Карловцима 10. јула 1883." Сиоменик је скроман, али према месту, на ком је, величанствен. Израђбн је по замисли самога одбора, а по нацрту Владимира Шајковића и Светозара Ивачковића, архитекта у Београду, који је градио и велику паичевачку цркву, као и капелу Харишеве породице на земунском гробљу. Испред споменика је прокрчен брег, да се одонуд може догледати далеко у Бачку и Банат преко Дунава и Тисе, па и онамо иреко Банстола до Авале. Одбор би добро урадио, када би на згодном месту подигао још и таблу за оријентирање на све сгране, камо се даде догледати, као што то има свугде иа високим местима, па би посетиоце занимало, да прате отуд погледом, где лежи какво место. Уз вис води до гроба поширока стаза у кривуд, а украј ње је на неколико мвста клупа за одмарање, као што их има и на самом вису. — Споменик тај је први споменик, што је подигнут прилозима српског народа из свију крајева без разлике, камо који крај спада. Али и Бранко није питао, које и колико граница деле Сриство тамо и овамо. Он је певао јединству свог народа, те и народ, испунивши му жељу преносом, као видљиво знамење тог јединства диже такав спомен на гробу свог љубимца ! (Раскош у Римљана.) Римљанима се пребацује, да су страховито, нечувено расипали благо али ипак зато нису били они такве распикуће, да им не би човек равних наћи могао. Било је додуше међу њима и такових, које је само мозак од пауна могао раздражити; било је мекушаца, којима није годило друго купање, но само куггање у магарећем млеку; имали су царева, који су делима својим доказали, да нису при чистој свести; било је оваких, не може се опорећи, али све то морамо сматрати као изузетке. — Ни расипање појединих није могло бити тако претерано, као што се говори. Стари Рим је имао само два одвећ богата сина: Лентула, који је имао тридесет и девет, и Нарциса, који је имао педесет и два милијона Форинти имања; највећи годишњи приход био је три мидијоиа Форинти. У новије доба знамо по Волтеру за Мазарина, да је имао две стотине милијона Франака, а покојни барон Ротшилд, када је 1868. умрво, оставио је за собом десет пута тодико. Адександар Стеварт, трговац у Њу-Јорку, имао је 1865. године чистог годишњег прихода 5,071.236 долара. У старо је доба истина била вредност новца кудикамо већа но сад, али све да је још једанпут тодика била, богаташи садашњег доба млого су богатији од набоба старога доба. Као једини изузетак можемо навести Апиција, распикућу, кога још није нико надмашио; тај је проћердао дванаест милијона Форинти, и кад је најпосле имао само још