Стражилово

1011

ОТРАЖИЛОВО

1012

један милијон, а он је сам себи одузео живот, јер „није могао са тако мало новаца живити." — Ако све подробно испитамо, увидр1ћемо, да раскош у Римљана ипак није био тако страшан, као што се о њему говори. 188. год. пре Христа Римљани још нису знали за вештину кујне и тек све веће и веће благостање их је научило, да јести није никакав посао ни занимање, него уживање, кога се човек често зажели. Грдне своте, које се при гозбама, частима и после издавале, уиотребљаване су не толико на равна јела, као на спољашње украсе. Као што Плиније тврди, кувари су госнодара једног више стали по читав тријумФ али и у том је погледу данашње доба јаче. Антон Карем, кувар в,ара Александра првог, имао је месечну илату од 2.400 Франака, а трошкови у кујни износили су месечно осамдесет до сто хиљада Франака. Најјаснији пак доказ римског беснила је то, што су после јела узимали нека средства за повраћање, да би наново могли јести ; и док ми тек у болести употребљујемо те вомитиве, то у старом добу најодличнији лекари препоручују то као дијететична средства. — Ако узмемо у обзир првобитно стање у индустрији и трговини римској, не може се рећи, да се Римљани претерано раскошно одевал и. За кадиву и атлас Римљани нису ни знали. Антик-иошња сасвим је природна, укусна, и пошто се мода није сваки час мењала, као што се — на жалост, особито код женских — данас мења, то је та лепа и укусна ношња била и доста постојана. Рукавице, шешир и такве друге данашње помодне ствари нису биле Римљанима познате. Било је додуше и у Риму кавалира, који се тачно по сезони владали и одевали. Јувенал н. ир. сатирише господичића, који је имао засебан летњи прстен, јер му је драги камен у оном другом ирстену сувише тежак за лето. Али шта је то све спрам силних нездравих и недотупавних промена у нашој моди? Каква је диФеренција између цене ове и оне моде ? Сретни Римљани ! Пре педесет година требало је енглеском неком дендију двадесет кошуља, двадесет и четир џепне мараме, тридесет попга и једно туце белих прслука, све то на недељу дана! Нечувено! То би било доста ваљда читавом старом Риму. — Угодних станова, сјајнога намештаја у старо доба није било; али је тим веће своте гутао спољашњи украс кућа и станова. Зато су били у Риму скупи станови; тамо се плаћало четир пута онолико, колико у провинцији. Али дед да сравнимо ондашње цене стаиова и данашње. Богат један пријатељ Цицеронов плаћао је 1.053 Фор. годишње станарине; званичник сенаторског достојанства или шарже плаћао је за стан 700 Форинти на годину. Ко се не би зажелио тих сретних времена особито при овој скупоћи станова у великим градовима, престоницама, кад се у Пешти н. пр. плаћа за скроман стан од три собице 1000 форинти преко године? — Но ипак има једна грана раскоши, коју су Римљани преко мере терали, а то је држање робова. Робови су били иајјеФтинија роба у Риму; робови су радили готово све оне ствари, које ми данас руком, машинама и . . . главом радимо, роб је био занатлија, трговац, вештак, научењак. Велики број робова учинио је распоред

посла сасвим смешним. Било је робова, којима се цео посао састојао из тога, да су сваки час јављали господару, какво је време на пољу; други су морали држати у памети имена клијената, нријатеља господаревих, опет други су опомињали господаре, кад се треба купати, кад јести. Римљани господари ишли су за тим, да се што мање сами о себи брину; зато Сенка с правом и каже: „Тешко им је да дознају, да ли су гладни." Један је такав мекушац Римљанин, кад су га робови из купке извадили и на столицу посадили, запитао: „Седим ли већ?" Господарима је чак и та мисао дошла на ум, да своју глупост и незнање покривају знањем својих робова. Један је дао робу Исијода, други Омира и др. да научи; те кад је било какво весеље, роб је стао госи за леђа и пришапнуо је стихове, које је госа рећи хтео. — Поред свих тих развратности био је расконг у старо доба много мањи но сад. Онда је био мањи и свет, нису исцрпљивали природу, били су непознати најважнији проналасци, а трговина и обрт били су још у колевци. Људи нису могли тако прецизно да размишљају и суде у својим стварима као ми, и строге су моралисте нападали често на ствари, које ми данас држимо за неопходно нужне. Плииије напада употребу меких јастука; Варон не одобрава, што се рана из страних земаља уноси; Сенека држи за неприродан раскош ухлађивање пића у снегу. У јужним државама данас и најсиромашнији људи ухлађују пиће, и да нема снега — вели Адисон — у Напуљу би тако исто букнула револуција, као у другим земљама, кад нема хлеба. — Исти узроци, из којих се изроди раскош, произведоше и римске вештине, које имају особен карактер и величанственост у потпуној мери. Толико вештачких ремек дела нећемо нигде наћи, као код Римљана. Трајан није имао доста техничара за многобројна зидања. Хадријана је на путу пратила војнички организована чета зидара. Кипови и штатуе украшаваху кровове кућа, храмове и позоришта. У монархичном Риму биле су вештине демократске; величина и разноликост стварања била је бесиримерна. Наш вештачки укус ограничава се само на интелигенцију, на изображене, наши вештачки створови пак само на велике вароши, зато и не можемо да сватимо, како су вештине онда могле цветати. Па ипак, код Римљана су вештине, као и млого друго штошта, биле само средство, а никако цељ, као код Грка. Вештине су биле средство, да се увелича сиољашњи сјај, да се овековече догађаји. Штампује замењивало сликарство. Историја сваког рата, природа сваке окупиране земље приказивала се сликама. Сликарство је чак и пред судом играло важну улогу. Слике и статуе царева биле су на сваком месту постављане те су постале предметима општег поштовања; ако је пак која омрзнута влада пала, онда су са сграсном мржњом разорили слике и статуе царева и уништили све, што би на њих опомињало. Статуе Домицијана и Комода разлупали су у прах, а иначе су статуама само главу скидали, и мећали главу новога цара на место старе главе. — Биће дакле да је $ве оно, игго о раскошу у Римљана иишу и говоре, претерано и неосноваио спрам наших одношаја, нашег раскоша и наше културе. В

САДРЖАЈ: Ђурђија. Песма Мите Поповића. — Народно славље. Ђачки спомен из Фрушке Горе. [Свршетак.] — Ман'те! (Е. Гајбел.) Превео Рајко. — Ирина. Новела Сватоплука Чеха. Превео II. Падејски. [Наставак.] — Из старог века. III. Хаздрубал. П. С. 3. С мађарског. Превео В. — Иоуке из медицине. О колери. Написао др. Кода. —! Љстак. До стакленога бријега, или вила и царев син. Срп. нар. приповијетка из Горње Крајине. Из збирке Владимира Красића. [Свршетак.] — ЛЈистићи: Гласиик. — Књижевне новости. — Смесице. „СТРАЖШГОВО" излази сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 Фор. 50 новч на по године, 1 Фор. 25 новч. на четврт године. За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 Фор. на годину. — Рукописи се шаљу уредништву а претплата администрацији „Стражилова" у Нови Сад.

ггогтл^А тттф Амп АРИ.ГА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТИћА У Н. САДУ.