Стражилово

1071

1072

изопачиле, да странац, ако нам је и брат и пријатељ, и не може друкче. —•: У 116. од иетог Холечка у лиску : „Занимљив Србин", где слика своје гостовање код старине дра Љубомира Радивојевића у Каменици. У овом месецу нанхи политични овострани листови добијају све чешћих гласова из учитељског света, да би се дошло најпре до конФеренције учитељске у Ст. Бечеју, па у Сомбору до генералне скупштине из свег вероисповедног учитељства, где да се договоре о својим приликама и неприликама, па да евентуално подиесу сабору, који дође, своју представку. Изглед је, а желити је, да гласови ти не осгану пусти! Иашо доба (бр. 78.—89.) доноси у лиску бр. 79. две преведене песме од М. и чланак: „Педагошки реФлекси на селу" с немачког превео К. М ћ (у ПТајкашкој). — У 8 4 2. бр. има ириказ: „Песник Ђуро Арнолд", а свршетак му је у 88., потписан је Д. К., кога иначе сретамо у том листу као ватреног нападача на све, и свакога, који не налазе, да суњегове приповетке, спев „Иконија" и толике ствари вредне „Матичине" награде; то је онај исти песник, који се онако ужасно размећао и размањивао опет баш у „Н. Д.", што „његов" спев „Иконија" није добио награде, а кад овамо, а та „Иконија" није ништа друго него најпростији плагијат Суботићеве „Вршачке куле". Што је овде рекао о том ваљаном хрватском песнику, о Ђуру Арнолду, може иначе као приказ још и поднети ; али, брајко, кад скочи, што прескочи ? Само да чујете, како мудрује тај критичар (!) при крају: „Овди још узгред буди речено, да нам је заиста немила (богме, Д. К. вели баш немила) та ствар, што наша браћа Хрвати —мањи народ од нас, већ осамиаест година како имају свој дивно уређивани илустровани лист Венац, а ми Срби не. И код нас је било, ал га је нестало из више узрока. Свагда је боље имати један честит илустрован лист, иего других к о ј екаквих много У Новом Саду (против Новог Сада : — сиротог Новог Сада — наперио је Д. К. све своје стреле!) излази 1етопис, Јавор, Стражилово, Бршљан, но сви ти пред хртватским Венцем падају у прах и пепео (баш тако стоји тамо од речи до речи, сви у прах и пепео!!!)" Па онда даље: Најбоље би могла да уради Матица, да створи и у нас илустрован лист. Ма да Летопис издају наши матадори, пред Веицем је мален (!)" А знате ли зашто? Ево: ,.Венап; је илустрован, а Ј[етопис не; Венац излази сваке недеље, а 1етопис четири пута у години". Ето, зашто. За Летопис се бар иотрудио, да докаже", да је мален и зашто мора да пада у прах и пепео иред Венцем, а за нас сиротане није то нашао за вредно. Немило му је, што браћа Хрвати имају тако дивно уређиван илустровани лисг Венан;, ал ево до чега је дошао: Донде', каже Д. К., „док не би наша господа уредници пронашли шо(1п8 уГуепсИ — за какав илустрован лисг српски, као што је Венац хрватски, дотле би добро чинила Матица Српска, кад би одредила годишњи хонорар Венцу, да се у неколико бројева штамна и ћирилицом источним иаречјем и чисто срискшм језиком. Тим !) бисмо показали браћи Хрватима, да смо ми заиста браћа. Кад смо већ у политици и вери омражени, бар у књижевности да смо своји, Срби су старија браћа, на њих је ред да почну." Да смо весели! Што је и „Стражилово" тако ђутуре еургумисао, од наше му стране просто; не бисмо се ни оволико обазрели, да није дужност месечног прегледа, да бележи све што може, а што се у иашој периодичној књижевности на лепу књижевност односи. Опростиће му зацело и „Јавор"; уредник „Бршљана" се већ попео у Елисијум, па ако није могао за живота никому дужан да остане, тамо ће се научити и он да прашта, кад је и на земљи већ имао свезе с Елисијумовцима. Него ти, јадна и кукавна „Матицо Сриска", гледај, шта ћеш. Ето ти иде главна скупштииа, па ако се ни сад још не поправиш, оде нам Д. К ! Напослетку, не можемо мислити, да се и уредн.^„Н. Д." дословце слаже с тим, акоје и пропустило све без и једне примедбе. — У 82. бр! под „Књижевност и вештина" ириказана 6. књига за народ Коњевићеве задужбине: „Живот Венијамина Франклина од А. М. Матића" и „Споменак III. Светолика Лазаревића". — У лиску 83. бр. превео је с немачког Св. М. Јакшић (Београд) новелету Александра Киланда: „Гавран", а Милован доноси по немачком: „Мало шале". И у истом броју довикује Петар Ј. Кнежевић, властелински уиравитељ у "Чалми): „С истииом на среду". Опет противу Матице Српске, јер критичари њени нису нашли за вредно, да награде његов превод за народну библиотеку, а уредништво примећује бар уз тај напад: „Ради књижевне обране и јавног суда износимо овај саста-

вак на јавност задржавајући своје мњење. — У лиску бр. 85. има опет неколико песама од М. које преведених које извориих, и чланак од Диме (из Париза): „Панамски канал". — У 86. „Нешто за оне, који друге уче" од К. М. М. (у Ковиљу.), а нод „Књижевност и вештина" приказује А. М. М. овогодишњи „Програм" карловачке гимназије. — У 87. приказана је књига: ,,Шест приповедака Л. К. Лазаревића". Рен;ензенат и сам вели, да су тек „овлаш нромотрили" дело, па већ „можемо казати" вели, „да су овакови умотвори епохални за иашу нриповедачку књижевност". Јесу, богме; и ми признајемо. Али кад рецензенат један и тако збиља е п о х а л н у појаву само „овлаш промотри", како ли ће тек лајик да их иредусретне, лајик, који тек од другога тражи да чује, шта ово или оно вреди, јер свог мњења нема! ? А таких је у нас више ваљда него игде. Но рецензенат их је морао и сувише овлаш иромотрити, мал' те их није, богме, онако неглеђушке рецензовао по лепом гласу, који се разноси о њима, јер зацело не би казао, да су од тих приповедака „неке ирештампане, а неке нове (!)", кад збиља нема ту ама баш ни једне нове. То, дакако, ни најмање не квари цене ии вредности приповеткама ; али на жалост је знак ужасне површности наших рецензија и познавања књижевних ирилика. Док се Л^азаревићеве приповетке преводе на немачки и Француски, пре него и што су скунљене биле, ево ерпски рецензенат не зна (а има их свега шесг, шест алема српске књижевности,) ни како су изилазиле на свет. Па онда се још тужимо, како се на почетнике слабо мотри. Онако иам свуда и јесте „овлаш", нигде темеља ни корена! — У лиску 88. песма од Красинског: „Пред очима!...." превела С. В. С(теФаиовића) у Каћу. Брамик има у лиску броја 77. „Историју Кулпииа" од Фридриха Штелцера, евангеличког свештеника у Кисачу. Оваке монограФије су нам врло добро дошле. Наши свештеници, учитељи и друга интелигенција на селима, који су вични иеру, велику би заслугу стекли, када би купили бар иодатке зваиичне и народне традиције о појединим местима. Нема зацело ни најмањег засеока, да што боље познавање његове прошлости не би бацило и већу светлост на нознавање наших крајева у нрошлосги, а поглавито нашег народа. У нас се, додуше, јављају кад тад пословр 1 од те руке, (особито је похвалаи рад у томе уреднипггва босанског календара „Бошњака", кому је баш свештенство и учитељство босанско у томе десна рука, па и „Босанска вила" појми и с те стране свој задатак, а позиато нам је монументално дело М. Ђ. Милићевића „Кнежевина" и „Краљевина Србија", али свакако још обилатији би рад тај могао и требао да буде, кад знамо, да у сваком месту има бар ио једна особа, која би тому дорасла била). — У 78. наставља М. Савић низ успомена: „Из прошлих дана", овде је XII. „Први, теоријски". —У 80. описан нам је излет певачке дружине „Гусала" из Кикинде у Меленце на купатило „Русанду". Похвалан је врло обичај тога певачког друштва, што излеће у околину и приређује тамо своје коицерте. То и треба да је једна од главних дужности наших певачких друштава, да у евојој бар најближој околини шире и облагорођавају срца за лепшу песму. Варошани обично и без тога ко мање ко више имај} г и у својој кући и у самом месту прилике, да што лепо чују и виде, па треба и сељанима нружити нрилике тому. А излет „Гусала" баш на „Русанду" и с тога нам је добро дошао, пгго та куика, кад је већ у српским рукама, треба и тако да добије и одржи тии српски. — У 81. иревео Љубинко од Л. Г.: „Сирота Ана". — У. 82. прерадио П. хумореску: „Кад су жене препредеие". — 83. и 84. доноси М. једно јавно предавање из народне економије: ,,0 раду и о подели рада". — У лиску бр. 85. и 86. има од II. Адамова слика из народног живота у Срему. „Први пут у колу", прештампана, као што је и у 88. у „исправку" примећено, из загребачког У1епса бр. 31.) о. г. Бр. 86. доноси још и приказ М. Савића на књигу: „Шест ириповедака Л. К. Лазаревића", о којима најбоље, као што збиља и заслужују, приказивач суди. — Љстак броја 87. има од гроФа Ник. Бетлена (превод) црту о Радецком аустријском и Радецком руском. ИаргесЈак наставља у 19. 20. и 21. броју чланак Јос. Кирина „Развитак хрватског пучког школства, нарочито у препороду нашег народа"; исто је тако у сва та три броја настављен и Ћурчићев „Пут у Црну Гору на цетињску учитељску скуиштину". (Ту бисмо у броју 20. на страни 317. место „стихови златнога (!) Сундечића — кад већ мора бити злата —- радије били видили: златни стихови Сундечића. А на сграни 331. у броју 21. дајемо му за право, да је „народ-