Стражилово

1253

СТРАЖШОВО

значењу употребљују ту реч, него значн ноходити, ћевисћеп. И велики посједник, као што хоће г. Т. М., ништа друго није, него сушти немачки О-говЛеаЉег, а ја бих рекао, да би ваљало срнски казати: велики газда, велики господар, велики власник. 3. Што се тиче 6. тачке, слажем се, само не знам, да ли треба писати 3 р и н. с к и или 3 р и нски? Зрински се увек потписивали Зрински, а не Зрињски, Тако увек у Хрватској Зринијади долази 3 р и н е к и: Ти Боже у свему попивкињу ову Прими по крвному ку пописах слову, На боју, на дому, воде, копну, стову, Карловци.

ОЦЕНЕ И КАТАЛОГ СРПСКЕ НАРОДНЕ ВИБЛИОТЕКЕ У БИОГРАД7. Књига трећа. САТАЕОСШЕ БЕ Ј.А ЈПВиОТТ1Е(^ТЈЕ КАТКШАБЕ 8ЕКВЕ А ВЕБСгКАВЕ. Тоте. ЈН. У Београду. Штампано у краљевској српској државној штампарији Ј886. Цена 5 динара. Други наслов: Каталог српске народне библиотеке у Биограду. Књижевност српска и хрватска. Дио I. СаЈа1о§ио с!е 1а 1>ЉЦоЉефЈ.е па1;10па1е кегЈзе а Ве1§гас1е. ЕгМегаЈиге .чегБе еЈ сгоаЈе. Уо1ите I. У Београду и т. д. На 8-ни Чл. 653 стр.

Још док је г. Стојан Новаковић био старешина у народној библиотеци у Београду, почело се у 1881. години штампање каталога народне библиотеке. Поменуте године изађе ирви део под горњим главним насловом, и у њему странска књижевност. Тај нрви део захвата 631 стр. на 8-ни, и тешко га је сад добити, што су приликом првога српско-турског рата табаци употребљени за тоновске фишеке. У краткоме иредговору стоји ово: „Цео азбучни каталог народне библиотеке подељен је на три одељења: на странско, словенско и сјшско . Овим се прво од тих одељења предаје јавности; оетала ће му следовати. У ову књигу ушле су и свенабавке, којеје библиотека добила до краја 1870. године." Из тога се види, да је у тај каталог ушла сваколика странска књижевност, која се у народној библиотеци находила па крају 1871 године. Књига је напггампана, као што се чита на другој страни првога листа, трудом Стојана Новаковића, библиотекара, и Јосифа Мајзнера, помоћника народне библиотеке, по одобрењу министарства просвете и црквепих дела. Г. Јован Бошковић, који је за г. Новаковићем

Дику, част вирному и стару и нову, Продиљи Зринскому и роду љегову. За то др. Фрањо Ивековић у својој расправи: „Хрватска Зринијада прама Мађарској" и др. Јагић опет у својој раснрави „ Адријанскога мора Сирена илити обсида Сигетска" пишу увек 3 р и н с к и. (Вид. Књижевник III. 319.336.). 4. Не знам, зашто г. Т. М. вели „ф и л о л о г и ч к о иверје' ? Наставак с к и може се додати на ф и л олог и онда имамо филолошко иверје, или може се додати на филологија, и онда би добили филологијско иверје, а филологичко не знам од куда би долазило, те држим, да пе ће бити добро. Јоваи Живановић.

ПРИКАЗИ. предузео био управу библиотеке, наиггампао је 1880. године другу књигу истога одељења странске књижевности, у којој су набавке из страних књижевности од ночетка 1871. до краја 1880. рачунске године. Та је друга књига наставак првој књизи, израђеиа у оном истом оквиру и оним истим начином. Из ње се види, колико се од 187 Ј. до 1880. за народну библиотеку из странске књижевности набавило. У нредговору тој књизи саопштава се већ онширнији нацрт даљих публикација народне библиотеке. За трећу књигу одређена је, по томе нацрту, књижевност српска и хрватска, за четврту. — књижевност осталих словенских народа (Бугара и Словака, северних и јужних Руса, Чеха и Пољака), за пету — попис ствари у народном музеју (уметничке старине грчке, римске и варварске, нађене у српским земљама; српске историјске ствари, етнографске, данашње уметничке, и друго.) За особити додатак одређен је: сиисак српских рукописа; грађе за историју . српску новијега времена; староштампаних књига сриских (палеотипи, инкунабуле, од 1490. до Ј 536.); земљонисних карата и слика, наиме: бакрореза, челикореза, дрвореза, цинкореза и литографија. Управо после штампања те књиге народни је музеј добио особитога старешину у лицу толико већ за нагае старине заслужнога г. Мих. Валтровића, и први пут је издат закон о народној библиотеци и музеју, којим се те установе неким начином везују за велику школу, и којим им се даје положај, као засебним заводима. То је извршено у течају 1881. године. Ма да је и тиме и буџетом влада доста учинила за ове заводе, остала је ипак неподмирена