Стражилово

1329

1330

»Даме ви мислите, да се ми нећемо видити пре, него тек на забави.« »Тако је. А сад, поздравите ми Мишу и дозволите, да се препоручим.« »Збогом, господипе,« опрости се Софија пруживши му руку, па онда настави, »ја не знам,« вели, »како ће се то свршити, али све слутим, да ћу вас ја оженити.« »Видићемо«, рече Радивој; »нико не зна, шта је скривено у будућности.« Затим пол>уби Софију у руку и оде. Кад је Радивој сутрадан устао, предао му је момак једно мало мирисаво иисамце са речима: ово је за вас послала госпођа ђурићка од њене кћери, која је синоћ отпутовала. »Без сумње је заборавила што да ми каже,« помисли Радивој, узме писмо, развије га и почне читати: „ Поштовани Госиодине! Све гито слм уговорили, остаИе по старом, само вас молим, да уместо у једанаест будете у дворани веЛ у девет часова, јер имам, узрока, да у то доба стигнем на забаву. ПадајуЛи се дакле да Кете нас у то доба дочекати на вратих и молећи васдаосадржаГу овог иисм,а не казујете никоме иа ни моме мужу, иотиисујем, се уз најискренији иоздрав Софија СтсјшкН." »Шта ли ће опет са тим?« мислио је Радивој, док је савнјао писмо. »Али најпосле нек буде и тако, влак у Н. стиже у седам часова; тако бих ја за облачење имао времена доста. Па нек буде и тако. Можеш ићи,« рече момку, који је чекао на даље заповести, онда се обуче и оде на дужност. * ^ * На играици у Н., иа коју се и Радивој спремао, било се већ искупило лепо друштво, тако, да кад је он ушао у дворану, није знао, куда пре да погледа. ЈКако ,је био тачан, дошао је на забаву још пре пего што му је паручивало оно мало писамце, те тако је имао каде, да се мало ирође по дворани, по којој се комешао тај шарени свет. Час се морао у себи смејати а час опет довијати онима, нгго су пролазили крај њега; а било је међу тима и таквих несташница, које нису оставл>але на миру никог, па ни њега. Све то га је тако занимало, да је за неколико тренутака и заборавио, како и на који начин је он упао међу те весељаке. На у тај мах, када се сетио, да он није пристао уз њину шалу и ћеретање, био је тужнији него икада. Дуго је тако замишљен

стајао, кад уједаред осети, где га је неко лако ударио по рамену. Осврте се и угледа пред собом женску, која је представљала свирку. Бела хаљииа њена била је урешена разним нотним знацима, а у руци је држала малу гитару од седефа. Њена појава тако га је очарала, да је за један мах нрестао дисати. »Но, Фаусте,« ослови га она и несташно му загледа у очи, »што си тако сетан, бојиш ли се можда да вечерас нећеш видити своје Грете ?« »Ти умеш да загледаш у срце, лепа маско,« одговори јој он, јер је мислио да ће њој годити такав одговор. »А, дакле сам иогодила,« рече она весело; »али немој тужити, пођи самном, ја ћу те разведрити. Ти не можеш ни замислити, колика се мађијска сила скрива у овој маленој стварчици.« И опа му показа своју малу гитару. »Верујем ти, лепа маско, зато ми је и жао, што ие могу с тобом.« »А зашто пе?« »Бојим се, да ћеш ме тако очарати, да ћу заборавити не само на своју тугу већ и па Грету.« »А, разумем. Ти стрепиш. Твоја Грета је љубоморна,« насмеја се она гласно. »А најпосле немој,« настави заједљиво, »нисам баш ни ја рада да на својој души носим ничију клетву. Остај ми збогом, па кад ти дође Грета, прикажи ми је. Хоћеш ли?« »Хоћу. Али ако не дође?« »Онда ми реци збогом, пре него што пођеш одавде. Могу ли се иадати?« »Можеш, лепа маско. Зато залажем своју каваљерску реч.« »Збогом.« И она одскакута даље. Када је Радивој остао сам, погледа на сахат. Било је унраво девет. Он ириђе вратима и стаде тако, да му се оку нико, ко је долазио, није могао омаћи. »Ивана, Ивана, зашто си ме тако преварила, да сад не смем ником да верујем!« Таман је то помислио, кад пред њега опет искрсну она женска, са којом је мало час говорио. »Шта је, Фаусте,« шану му на ухо, »што ти чуваш врата? Тек ваљда ниси наумио, да ми умакнеш. Или си чекајући Маргиту постао тако нестрпељив, да ти се чини, е ће пре доћи, ако покаткад погледаш на врата.« »Вараш се, лепа маско,« одговори он; »мало час сам те похвалио. да погађаш, али ево сад ниси погодила; гледај, да се више никад не превариш.«