Стражилово

1417

СТРАЖИЛОВО

1418

Зар то није антирелигијозно ? Залуд је хтсо г. Валтровић, да ову мисао од горњс одвоји: она је нераздвојна и свакоме се читаоцу силом намеће, јер му је од колевке непрекидпо живот пратила. Да је не знам колико таквих народних песама пре толико стотина година постало, мени данас, као живописцу, не би ни најмање сметало, да самостално радим на слици, а најмање би ме занела она иесма, која ЖјЈТвује сву сриску војску, која уароиашЛуЈв сриску царевину и сриску независност, само да мож.е кнез Лазар уживати царство небеско. По оној песми даје се јасно извести, да је небо одредило, да сраско царство ироиадне, али да се не би кнез ЈГазар својим јунаштвом тој небеској одлуци противио, то га је требало нридобити обећањем ца.рства небеског.

па причести и нареди војску; сва ће твоја изгинути војска, ти ћеш, киеже, шњоме погинути". А кад царе саслушао речи, мисли царе мисли свакојаке: „Мили Боже, што ћу и како ћу? Коме ћу се приволети царству? Да или ћу царству небескоме? Да или ћу царству земаљскоме? Земаљеко је за малена царство, а небеско увек и довека." Цар воледе царству небескоме а него ли царству земаљскоме." (Срп. нар. песме. књ. II. стр. 295.)

Ово су наопаки појмови о царству ~небеском. Шта је тај цар ЈГазар, да небо њему за љубав уништи сву српску_ војску, уништи српску царевину? Зар је небу штогод сметало, да томе Лазару и без пропасти српске војске и срискога земаљскога царства ноклони царство небеско иосле смрти, ако га је побожним делима заслужио? Не, овде небо полаже Лазару услов: ако жртвује сву своју војску! За Бога, и то се зове, да је уметник „ врло вешто одговорио п историјском догађију, народном аред/пмЈ и цркви Како би био тај појам о нашој вери, о једнакости пред Богом, кад се Лазару царство небеско онако обриче? Каква би то била вечна правда? Ето, то се зове радити за нашу цркву у духу наше народне појезије. Зар но овоме није среЛа, што нам живописац није извео ону народну мисао у иесми? Све ово нисам написао тенденцијозно, задахнут каквом мржњом према нашем уметнику, те да му иобијем хвалу, коју му је г. Валтеровић обилато просуо. Моја је намера била, да изнесем само моје назоре о уметишптву и ништа више. Међутим не могу ирећутати, да ми је мило, што смо у г. ђорђу Крстићу заиста добили уметника, и ако не онаквог, као што г. Валтровић замишља, него уметника, који ће на путу стшга испитивања, размишљања и неуморнога рада пекад осветлати образ своме народу, који ће га умети ценити. У Београду, Септембра 1880. т>. Малпти!..

Г Л А 0 Н И К. (Матица Сриска). Књижевни одбор имао је у Суботу 27. и. м. евоју редовну седницу. Предсвдавао је Светоаар Савковић а били су иа седници чланови: Филип Оберкнежевић, А. Хаџић, Миша Димитријевић, Стеван Лекић, Милан Савић и уредник овог листа. Много се на овој седпици разговарало о томе, како би ваљало „Летопис" да прати све важније појаве у културном, иарочито књиасевном животу Срба и осталих Словена те је после свестране дискусије решено, да се од нове године 1887. почну доносити белеппсе у том правцу. На дневном су реду сем других били и ови предмети: 1.) Никола Н. Ђорић подноси своју „Кринку" за „Летопис" и напомиље, да је трагедију ту изменуо према примедбама уредника овог листа, који је у оцени својој нарочито замерао карактерисаљу насловне јунакиње. Трагедија је та наново издана уреднику овог листа, да је прегледи. 2. Непознат песник подноси на награду „Винске песме." Дају се на оцену Милану Савићу. 3. Датина Јоце Будишина појемат под насловом „Вила Вавијора, српска владарка," коју писац подноси на награду, одбија се као ствар беп и најмање вредности_ 4. За „књиге за народ" шаље ]Гик. Љ. Мештеровић расправу „0 васиитан.у." Упућује се расправа та родакцијопом одбору

Коњевићеве библијотеке. 5. Новеравају се Милану Савићу на оцену „Љубавне (женске) песме" непозната писца. (!. Позорипгаа игра с невањем у три чина иод пасловом „Два јунака неједнака" издаје се на оцену Миши Димитријевићу и уреднику овог листа. Нисац те позоришне игре крије име у запечаћеном писму, на којем је горе написано „По делима људе, по успеху труде!" 7. За „Летопис" се прима и награЈјује оцена Николе Марковића из Черевића на дело Корнела Јовановића под насловом „Српски секретар." 8.0 балади под насловом „ПопДука" реФерује Милап Савић, д.ч је то спев с примитивном израдом и слабим песничким полетом. 9. Поперено је Милану Савићу, да прегледи и проучи Стеријине рукоиисе, који се палазе у Матице Српске, па да о њима поднесе опширно извешће. КЊИЖЕВНЕ НОВООТН, — Вредни М. Ђ. Милићевић јавља, да је иаписао и да је накан издати приповетку из живота ерпског народа под насловом „Омер Челебија," те позивл^е на претилату. Ево нека сам изврсни наш приповедач каже, шта му је, као гато он вели, иосао тој најновијој приповетци: „Скоро ће се вели он у свом позиву на протнлату — наиунити тридесет