Стражилово

1601

ОТРАЖИЛОВО

1602

или ооље, зна, како би годило души и срцу човјечијем, да ошјећа: ана, што им се хоће. Тако и овом ироиијом лијечи, уздиже клонула, зато баш, што је тако природна, самоникла, генију само својствена.

Ова природност, овај д у ш е в н и в е р и з а м, што у ђ у л и ћ и м а и у У в е о д и м а открива најинтимније мисли и ошјећаје човјечије, што човјека највише красе и облагорођавају, јамче бесмртност овијем пјесмама н — ијеснику. Л. Томаиовн!..

ПИОМА ВУКА СТЕФ. КАРАЏИћА ЛУКИЈАНУ МУШИЦКОМ. ИЗНОСИ IIА ЛА1ШОСТ МИЛИ1ЈОЈЕ К. ВРЛНКОВИВ.

У Беч)', 3-ћега Септемвр. 1818. XVIII. Пречесњејши Господине, мени љубезњејши и високопочитајеми! Жмн сам још; ако сте живи и здрави, добро је. Од толикога времена ништа ми пе пишете! Зашто? Еда ли се што не срдите на ме? Совјест ме моја увјерава, да не бисте имали зашто. Ноћас сам сила сањао о Вама и вашему прњавору: Читали смо некакве бде, некрологе и т. д. Антонија (Сосин очу) начинио нову лијепу кућицу; па сам најпосле виђео ваша два прњаворца мртва (убио један другога батином). То сам све сањао, а јутрос, како сам се пробудио, намислио са,м да Вам нишем, не бисте ли ми иисали, шта чините, и како Вам је. Камо онај Апустол и ЈГазарева диплома? Да Вам није просто, ако ми то не иошљете сад одма (најдаље још до 30 дана да буде овђе, а послије ће бити позно). Вјерујте мени, да се пећете кајати, ако ми то пошљете. Ношљите нам ону Росијску, што је Мразовић креиио на В с е ш, е д р о г а м е ц е н а т а („ Проснисл, нросиисл, златал лиро" — чини ми се, да се тако почиње): Зашто ће Копитар у Њемачким новинама да да као једну Рецензију о свима дојакошњим књигама Српским (он и' има око 100); па бисмо ради да сравни ту оду с овом Мразовићевом. Од Барта и од бда

на мир не чујемо ништа; чини ми се, да 1|в и бити ништа. Мило би ми било да имам ја оне оде код себе. Јели вам дошао тамо доље Г. Соларић? Јесте ли му читал и Р и м љ а н е С л а в е н с т в о в а в ш е ? Од Српскога Вјечника већ се печата Т. и концем мјесеца Септемвра (по нашему) биће све готово; послије предговора биће у њему и једиа кратка Српска Граматика на Њемачжом језику (шта мислите о том?) Бешеновачки се игуман пренумерирао, а ја му не знам ни имена, пи титуле, него Васмолим, да ми то ношљете по првој ношти (он је рекао, да му титулу онако печатам, као што ми Ви кажете). Без новаца мука и биједа! Болестан сам од муке и од туге. Ваља да сте чули, да ми је Митрополит карловачки нослао 300 ф. уг. уг. у помоћ к изданију Српскога Рјечника! Сад ми већ не треба ништа плаћати, док не буде књига готова; али ми онда требају 2000 ф. лу. \у. То се мора имати! Пишите Шидском нроти, пека ми ношље 300 ф. или на 15 књига, или у зајам, док се што књига распрода Ја се надам, да ће овој књизи бити добра прођа (премда ће напш ђекоји АЛег§е1ећг1;еп викати на њу). Поздравља Вас Г. Копитар. Како Вам се донадају Давидовићева нова слова, и оно, што је њима најирије печатао? Будите здрави и поздравите све иознанике и иишите ми одма. Вук.

МЕСЕЧНИ ПРЕГЛЕД НИГИОДИЧНЕ С1'ПСКЕ II ХРВАТСКЕ КЉИЖЕВНОСТИ. МЕСЕЦ ОКТОБАР. Ланор (број 41.—44.) има у 41. и 4"2. приповечицу из 11,рне Горв од Симе Матгшуља: „Ко је боље?" Приповечица је не само занимл.ива, веК што је из црногорскога живота, него и што је Матануљ красно написао. По нашу но пелистику биће добит, да Матавуљ и даље у тому правцу поради. — У иста два броја свршена је прицоветка 15. И. Иемировић-Дан-

ченка „Махмуткина деца", с руског превео М. Ђокин. — у 43. и 44. ивнео је „Један путник" грећу својих „Путпичких нрнповедака: На Здатибору", и заночета је слика из звивота: „Премудри Соломун! Ј — Поучни су чланци: „Ираклије у срнекој народној песми" од нроФесора Ђорђа Магарашевића, понда (у 43. почиље) иивод из предавања Ф. Галтона: „Васпи тање и характер научешака". — Песама има од Пике ГрујићаОгњана, Љубомира Лотића (преведена с бугарског од Љубена Каравелова), од Змајована, од Радована Кошутића, Владимира Тројановића, ИванаМартиновића(од .Генауа: „Прошлост"),