Стражилово

1600

СТРАЖИЛОВ0

1610

лик Хвјездослављев, па Владимира Ивановића Љшаиског, Јана Холог, Стеваиа Марла Дакснера, Јарослава Вјешииа, Мартииа Чулена, Павла Дошиинскога, дра ЈосиФа Мирослава Хурбана; слике предстанл.ају махом цртице из живота словачког народа, а већином су рађене баш за К1. роћЧасЈу. Словаци имају приличан број својих синова уметника, Минхенских 1)ака сликара, па ови из родољубља цртају дртеже за тај красни лист с-ве из живота свога народа. Е, то баиг и јесте оно, што листу тому даје и с те стране праву вредност; а има ту цртежа, да се у свом жанру не би постидили ДеФрегерових. слика, особито неколргко од Јарослава Вјешина. Више вреде за душу народну и љегов развитак и скромнији почетци него туђа ако и савршена дела; с тога радије видимо у 81 роћРаДу-ма оваке красне цртице а оригиналне, него да су горостасне ал туђинске слике туђииских ма и највећих вештака. (Не можемо, а да баш отворено не пребацимо нашим сликарима, што мало хаје, да се и у нас дигне какав лист с изворним сликама из нашега народнога живога. Не би их то убило ни уназадило; а иросто нек им је, и с благословом, што своја велика уметничка дела у страи свет р&стурују, кад смо ми сиротиња, иа им такав посао не можемо наилатити. Осим слика Крстићевих и неколико Иредићевих је ли још који млађи сликар Србин нашао за вредно, да се бар тако одужи свом роду, што би где у ерпском већем месту изложио своју слику ире, него што оде у бог те иита чије руке, да се никада више у Сриство не врати? Чудновато, да се само од списатеља иште родољубл>а, те да забадава пигпу, док књижари све то већма тпире своје радп>е, а и иначе ти свако то гледи само, да се наплати за своју муку!) Браћа Словаци могу се тврдо уздати, да пропасти неће и не дај боже! — Изашао је ово дана у Сарајеву из земаљске штампарије „Шематизам православне митрополије и архидијецезе Дабро-Босанске" за године 1884 , 1885. и 1886. — Из „Шабачког Гласника" прештампане су у засебну кљигу „Слике из сеоског живота," што их је написао Свилеувски учитељ Јанко Веселиновић. Има у збирци тој свега шест слика, и то: I. „Па ирелу"; II. „Одбегла"; 111. „Све због дуката"; IV. „Код самртника"; V. „Мали Стојан" и VI. .Кумова клетва". — ПроФесор Фр. Хубад саогпптио је опет у ;Ј Сг1о1зц8"-у и то у бројевима 19. и 20. ове године расираву једрху, и то „О об ичајима Словена нри зид ању куће." Расправа доказује темељиту студију извора, из којих је писац своју расправу цриио. — Као што читамо у „81оуап"-у, изашла је од Француског научењака Луја Лежера опет нова књига о Словенству: „]\ г оиуе11е8 е!:и(1е8 81ауеа, (1еих1ете бег1е." У тој се књизи оиисује живот ЈанаХуса и згодовине Франа IIала ц ко г; даље су ту још ови чланци : „Бе гошап ги81идие еп Воћете", па онда чланак о Кохановском „ХЈп јиМ16 П^<$га1ге еп Ро1о^пе :< затим студија о словенској митологији и најпосле „Бе пгћШбте е1: 1а Еив-81 е."

- - Из Панчева смо баш сад добили ирву свеску дела „Русија", које је написао 1). Маскепкге \Уа11асеМ. А Превод тога дела био је још почетком лањске године оглашен а ето је сад тек почео излазити у наклади штампарије Коеанића и Поиовића. У првој је свесци довршена нрва глава „Путовање по Русији" и друга „0 северним шумама', а започета је и трећа „Својевољио заточење". Поједине свеске излазиће сваких 14 до 16 дана а стајаће но 3 свеске 1 Фор. Друга свеска сгоји да ће изаћи 1. Новембра; ме!)утим је 1. Новембар већ ирушао а ми је још иисмо добили. С М Е 0 И Ц Е. (Спомепик Овидију). У „Одјеку" читамо, да ће се за неколико недел»а у Кистенцу у Румунији открити спомсиргк римском песнику Овидију. Где је сада Кистеиџе, ту су негда билрт Томи, у којима је Овргдије живио у прогонсгву те и умрво. Сноменик је израдио Талијанац Ферари. Доле на сиомеиику стоји иатпис: Овде почива несник нежне љубави Овидије, жртва своје љубави ирема појезији. Путниче, ако си кадгод л>убио, не заборави рећи: мир нека ј.е пепелу Овидијеву."

АФОРИОМЖ. (Римски.) II. Рутилија мољаше један пријатељ за неку неправедну ствар, а кад му је Рутилије одби, рече срдито: „Па шта ми вреди твоје иријатељство, кад нећеш да ми учиниш, што од тебе тражим!" — „А нашто мени.твоје пријатељство", одговори му Рутилије, „кад морам да чиним зарад, тебе оно, што се коси са поштењем." Валерије Максим. Успех даје правац иашем мишље:њу. Ко у чемгод усие, тог свет проглашује за вишег човека, а ко не успе, тог проглашује за луду. Плаут. Наш живот је једна тачка, мање него тачка; па та тачка је подељена на различна доба, да би изгледало, е наш живот има неки иростор. С е и е к а. Време је благо, које једрш штеде а други расипају : једни, трошећи га ; могу дати рачуна о својим издатцима, а други не знају да оправдају своја издавања. Нема срамршје појаве, него кад какав старац не може ничим другим да докаже, да је дуго живио, ргего ли својом старопгћу. Сенека. На богат мираз одаииње љубав данас своје стреле. Ју в е н ал. Први зна1с тишине и спокојства душе је то, да знаде себи правац дати Р1 остати сама са собом. Право душевно спокојство је плод разума. Сенека Ти си лепа, то је знано; млада, то јеистина; богата; ко може тому противрећи'? Али кад се ти сама тим хвалиш, Фабуло, са тагсим самодопадаи>ем, онда ниси ни лепа, ни: млада ни богата. Марцијал.

САДРЖАЈ: Грађанска врлина. Песма. Од Војислава. — Арапова одаја у кули Смаил-аге Ченгића. Из Блажујске прорнлостиОд Божидара Н. Вршчанирш. — Газда-Дука. (ПетеФи) Превео Б. Браргчргћ. — Мија Бродар. Прршоветрса из Баната. Наиисао Милутин Јакшић. (Наставак.) — Иронија у „Увеоцима". Од Л. Томановића. — Ллстак. Писма Вука Ст. Караџића Лукијану Мушицком. Износи на јавност Милргвоје К. Бранковић. XVII . — Љстићи. Месечни. преглед периодичне српске и хрватске књижевр10сти. Месец Октобар — Гласник. — Књижеврге рговости — Смесице. — Афорисми. „СТРАЛШЛОВО" излази сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 Фор. 50 новч на но године, 1 Фор. 25 новч. на четврт године. За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 Фор. на годину. — Рукописи се шаљу уредништву а претплата администрацији „Стражилова" у Нови Сад. СРПСКА ШТАМНАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТИћА У Н. САДУ.