Стражилово

1607

СТРАЖИ.ЛОЖ)

1608

Нова Уставност, лист за народну политику, економију и књижевност, излази уторником, четвртком и недељом на целом табаку; влаеник му је С и м а Ј е в р. Поповић а одговорни уредник Марко Ж. Марковић Страгарац; цена је листу том овде за нас 15 Форината на годину. Ми смо га у замену почели добијати тек крајем октобра а добили смо бројеве 66.—70. У подлиску се кроза све те бројеве, осим 68., који нема подлиска, наставља роман Ксавијера Монтепена „Света освета:'. Сарајевски Ј1ист има овог месеца у подлиску броја 122. из мађарског листа „Е^уећегћев" а преведену причу једну из приморја, па у бројевима 123. 126. из „Видела" прештампану причу Охорнову под насловом „Зла Варвара", даље опет из „Видела" прештампано: „Ђаво" од Мопасана, иа из „Садашњости" Хамерлингово „О страху" и најпосле још две три нриче по немачком и Француском. Сремац има у 3. броју у подлиску корисну расправицу „0 раду" (имамо приметити, да би језик могао бити чистији јер „остати на тим" и „волу" нису ни иајмање правилни облици!); у 4-. је броју слика из живота „Пати се без невоље" а у 5. онет таква слика „У зао час". Београдске оиштииске новине (41.—45.) у ирва три броја овог месеп,а немају никаква подлиска а у 44. и 45. се иаставља Таљандијерева „Србија у деветнаестом веку". Г Л А 0 Н И К, (Прослава учитељског рада Нике Грујића у Сомбору). 1. октобра о. г. прославили су пријатељР1 и учениди Иике Грујића, проФесора у вишој женској школи у Сомбору, дваестпетгодишњицу његова ваљана учитељевања. Ника Грујић је један од иајврснијих наших учитеља и највреднијих раденика око народне нросвете. Он је душа многим задругама, којих у честитих Сомбораца имаде више. Колико учитељује, исто толико ваљда ради и око књижевности, па ће бити нознат на све стране нашег народа, понајвише по „ Јавору", као песник и приповедач, где се најрадије пише књижевничким својим именом Огњан. Колико је Грујић чувен као школски раденик, знак је то, што га је летос (са исто тако ваљаним сриским педагогом Митом Нешковићем) иозивала сриска краљевска влада у Србију. А колико и каквих поштовалаца је стекао, показало се нриликом прославе, када се Сомборским пријатељима његовим придружило на 40 поздрава с разних српских страна. — И ми му од своје стране искрено желимо још таквих радосних прилика, јер смо уверени, да ће његов рад увек бити на корист народу и народној просвети. Живио! („Коло младих Срба" у Пешти), као што читамо у „Бранику," састало се 4. (16.) октобра у свому друштвеному локалу, те се конституисало за ову школску годину. Досад се уписало 42 члана, али се надају, да ће се број повећати. За председника је изабран поново Л а з а Милоше в, за нотпредседника Милан Поповић медик, за перовође Божидар Б р о ђ о ш ки и И л и ј а Б е л е с л иј ин техничари, за благајника Миша Миљковић трг. помоћник, за књижничара Јован Максимовић нравник, за надзорника Бошко Р. Петровић, трг. номоћник—Прошле године држало је друштво четрнаест редовних и две свечаие седнице, једну на св. Саву, другу 27. апр. (9. маја) у помен дру Јовану Субогићу, обе у просторијама Текелијина завода. На тим седницама читана су и критикована ова предавања: 1, „Коло младих Срба". Миели о раду и правцу досадањем, а нарочито о поправљању обојега. Од ЈЕазе Секулића. 2, О мирисима и о мирисању

предавао Милаи Поповић. 3, Васнитање и образовање наше омладине, у два пут предавао Л а з а С е к у л и ћ. 4, КрБижевност и друиггво, II а в л е М а н д р о в и ћ. 5, Трагикомични доживљаји неколико ђака, кад су ишли из Пеште у Сентандрију на бал, Даза Секулић. 6, Дарвин и библија, Јован Максимовић. 7, „Горски вијенац" од ГБегоша, у три вечери Јован Максимовић, критиковао Павле Мандровргћ. О Суботићеву помену говорио Лаза Секулић иролог, а С. В. Поновић о покојникову раду. Дакле, мало која седница је лане ирошла без каква рада, чему се надати и о г., јер се воља и живот све више показује. ; — Књижпица је лане доведена у ред трудом Светозара Петровића иравника; а и умножепа је свимколиким издањима „Матице Српске" и „Детописа". И овогодишњи књижиичар је већ почео да ради око умножења књижнице; сад само зависи од родољуба српских, да ли ће му се молби одазвати — Сретно! (Српско академијеао друштво .,Шумадија" у Нрагу), као што отуд јављају „Јавору", наставило је и ове школске годиР1е овај рад: веџбање у матерњем језику, усавршавање у науци самосталним радовима, дискусијама, и т. д. Прва седница била је 19. (31.) октобра. Ту се друштво конституисало изабравши за председника Јована Иванишевића, за тајника С л а в к а С в е т. М и л е т и ћ а, за благајника Н. Т еОФановића, за књижничара Селића. Решено је, да се ступи у свезу са свима слов. и срп. омлад. дружинама, и да се друштвене седнице држе сваких 15 дана. — Сретно!

КЊИЖЕВНЕ Н0В00ТИ. — У Дубровнику је ово дана изашла прва свошчица романа нз Дубровачкогживота „Властелинова кћи копила н ка", од Анто н иј а А. Стражичића. Цео ће роман изаћи у десет свешчица а довршиће се око половине Фебруара идуће године. Свакој је свесци цена 20 новчића те би цео роман тако стао 2 Форинта, али се оном, ко се у напред претплати на свих десет свезака, н,ена обаљује на 1 ф . 40 новч. — Накладом књижаре браће М. Иоповића изашла је неки дан ова нова књига: „Удатба Беатрице." Роман од Хуга Конвеја. Превео Милан Петровић. Већ се по наслову види, колико преводилац знаде и за најобичније Фонетичке законе, а и иначе му превод све кнпти од грозних језичких галиматијаса. То је опет један од оних вашарских послова, какве их кљижара браће М. Ноповића без и најмање гриже савести воли у народ да нротурује. — Шест година изалази у браће Словака у Турч. Св. Мартину часопис 51оУепвке роћЧасЗу. Уређује га познати нрвак у Словака Светозар Хурбан Вајански (види: број 10. - 14. „Стражилова" о. г.), а издаје о свом трошку врли родољуб Навле Мудроњ. Ове године излази у мало већем облику него наш лист, у три табака а једанпут у месецу, као часопис за књижевност, науку, уметност и нолитику. И по спољашњем облику и по садржају и по смеру свом спада лист тај међу боље листове у целом Словенству. Прве снаге раде у њему. Ту је Мартин Кукучин (Бенцур), ту Павле Орсаг Хвјездослав, .Ј. Л. Халуби, Тереза Вансова, Иван Повашки, старина др. Јос. Милослав Хурбан (пише значајне Ковроппепку из 48. године), а Ветеран има подужи састав: „Словаци и слобода, истина и поезија", ту Јосиф Подхрадски и др. Свака ва.т.да ијоле ииатнија књижевна нојава у Словака ту је приказана, а нриказује их већином сам Вајански. Што се тиче илустрациЈа, у сваком их броју има само по две, и то по један лик и по једна слика; али листови и слике су то ево само из словачког и словенског живота. Тако има