Стражилово

1605

СТРАЖИЛОВО

настира Опова у манастир Врдник или Раваницу." 5. броју на чслу почиње говор М. С. М—а, што је у Лесковачком општинском суду говорио о уиису у друштво св. Саве и претплати на „Српство". Застава (број 151.—167.) има у лиску броја 155. слику из живота: „Бангалоз" ; а у истом и у 157. броју пише А. критику ца „Маџарско језикословл>е" од Јована Илијића, о којој је већ било рећи у „Застави 1 , па по њој и у нашем листу. Овај критичар доказује, да је Илијић покрао књигу, што је наиисао Јосиф Сирмаји. — У лиску броја 156. има црта из 1848. године: „Народни суд". — У броју 162. приповетка гроФа Љва Н. Толстоја: „Свећица", превео С. М. Димитријев. — У броју 164. скица од Ј. X. Вела: „Ловац, који лови л>уде", превод с немачког. — У 166. црта X. Арметра: „Пијеро", с немачког. Наше Доба (број 115.—128.) има у свохм лиску кроза све бројеве приповетку Ивана Тургењева: „Потпоручик Јоргупов". Поред тога у 123. прибележио Ђ. Свитлић народну приповетку из Босне: „Кадијин суд за иечене ћукце". Брапик (број 115.—127.) има од Страдана у 115. броју слику из српско-бугарског рата: „Материна клетва". — У 116. превео Бос. по Веберову Демокриту: „Простота у животу". — У 117. и 118. превео Ф.: „Шта је грижа савесги? Један поглед у душу човечију". —• У 119. написао је Н. Ј. живоТ новоизабранога владике, врсног научењака нашега Илариона Руварца. — У 120. пише М. Савић своју XIV. успомену „Из прошлих дана: „Два мора , а у 125. XV. „Чудан лек". — У 121. пише Озрен црту: „Капетан Марјан"', а у 122. исти успомене из српско-бугарског рата: „У збегу\ Глас Народа је у 8. броју довршио приповетку „Двадесет и пет батина" а у 9. почиње и у 10. 11. и 12. се наставља уредникова приповетка „Живио Радаја", која је у нашем лисгу угледала света; овде је добила још и наслов „Да меримо вратове". У 10. броју има међу осталим красна реч вреднога младога пароха Старо-бечејског Младена Јосића о „Крсном имену" у Србина. Упало нам је у очи у 11. броју иа страни 163. те смо се од срца насмејали речи „Чиичинат" па не можемо а да не запитамо уредништво: „Пишете по ортограФији каквој Маргес1ак је овог месеца довршио Киринов чланак „Развитак хрватског пучког школства". Исто је тако у 29. броју довршено и Хирцово „Кратко извешће о Фито-геограФСком излету у Подгорје". Иначе је у сва три броја овог месеца највише места заузело „СтенограФско извешће о расправама прве опште скупштине савеза хрватских учител>ских друштава". — К.пЈ12еупа зто1га довршује критику на „(1аз Кизз1апс1 (1ег (те§еп\уаг1} ип(1 2икипЛ И , оцењује затим Загребачког књижара Хартмана издање старих класичара, часопис „КгоаћЈзсће Кеуие", и „Т>ачки календар" за школску годину 1886—7., што га је уредио проФесор М. Микшић. Ј-,1еспГск1 ^1ез1;шк има у 10 броју иа челу „Случај хипнотизма у хистеро-епилептичне жеие. Лечење хипнозом и бромкалијем', од Драг. Форенбахера, кућнога лекара у заводу за умоболне у Стењевцих; довршена је затим расирава дра Струпија о „Иепрестаном бљувању трудних жена" ; даље има здравствених извешћа, међу осталима и из Митровице, Земуна и Карловаца од Срба доктора: Стевана Пајића, Војислава Суботића и Мише Михајловића. У Садашњости су у подлиску 40. и 41. броја наставл>ена и довршена Хамерлингова разматрања „О страху"; у 41. има осим тога и ш:ал>ив један припев уз народне песме, који је прибележио Ђ. Свитлић; у 42. је отпочео а у 43. је настављен Падејскога иревод приповетке Сватоплука 1 1еха под

насловом „Опорука". Уводни чланак у 43. броју носи наслов „Зашто не прти сриској књизи". х 1лаиак је тај одиста с разбором написан и казује на жалост горку истину. Имамо само приметити, даје глас, за који се тамо каже да се разнео, као да ће наиг лист концем ове године „изданути" и „сарањен бити", посве неоснован. Бачвапин (бројеви 41.—44.) 41. број доноси реФерат о прослави Нике Грујића у Сомбору в. данашњега броја нашег „Гласник") а у нодлиску тог броја саопштен је говор, што је приликом те прославе говорио учитељ Јован Благојевић своме колеги слављенику. Српски Лист има у подлиску броја 39. песму Р. Р-а са Цетиња „Црногорском војнику" а осим тога и од уредника Саве Бјелановића „Је ли Ј1 ав Толстој луд?" У 40. броју има опет Р. Р. са Цетиња једну песму и то „На рођен дан витешког књаза Николе 1886." а и Н. Ђ. Иванковић пева ту приликом рођен-дана Његовог Височанства Господара." У иодлиску истог броја почиње а у 41. довршује уредник ириказ књижевног рада учењака Натка Нодила. Бројеви 42. и 43. немају подлиска. Иаичевац је овог месеца донео два три красна поучна чланкаау 24. бр. има у подлиску ириповетку В. К-а „Како је ча-Пера постао плајаш?"; у истом броју почиње и реФерисати о приказима наше народне позоришне дружине, која се сад бави у Панчеву. Глас Црногорда почиње у лиску 40. броја а у 41. наставља прииоветку Жоржа Онета под насловом „Лабудова иесма"; у 42. броју нема лиска а у 43. је студија дра Н. Миљанића: „С1ос1еа — Подгорица — Миркова варош." Србобраи има овог месеца ове занимљивије подлиске: од Сретена Данчића „Историју једне бједне породице" иод насловом „Ђед-Маркова нрииовјест" (бр. 220. 221. и 223.); од Даринчића цртицу из живота „Несрећна љубав" (бр. 219.); од 0 Граничара" „Помен Пецији, српском јуиаку", (бр. 222). Са 223. бројем отворено је у подлиску сваке суботе место за „позоришне листиће", у којима „Б." доноси реФерате о иозоришним приказима у Загребу. Тај делија, што и сувитпе потанко знаде околности и нашег народног позоришта те сасвим одсечно нашег Ружића и Ружићку у „Садашњости" крсти „гробарима нашег позоришта," зло сад опет иапада на Зајца. Није му, вели, жао, игго су Зајцове „Госпође и хусари" по његовом „кратком али јасном мњењу" пропали, ма да је опет ваљда по његовом том „кратком али јасном мњењу" Зајц својим „нетактичним постуиањем хтео присилити оићинство на послушност," и ма да је —и опет ће бити но његовом „кратком али јаеном мњењу" — „поетављена била клика за пљескање". — У 224. броју започело је у подлиску Толстојево „ х 1им људи живе?" Видело (бројеви 214.— 238.) наставља ХауФове приче с истока „Караван" ; прекида их у 217. те ту има приповетку Гија Мопасана под насловом: „Ђаво" ; опет их прекида у броју 228., где доноси „Насту" од Сахера Мазоха, коју довршује у 230.; по трећи пут их ттрекида у броју 234., . где доноси „Свираче" од Н. Сељкина, а четврти их пут прекида у 236. броју, у којем наставља Вихертову приповетку „Матере", коју је започело у 235.; у 237. и 238. настављена је та приповетка а ХауФова приче нису. Одјек (бројеви 68.—79.). У подлиску се наставља „Чарлс Дикенс" од X. Тена; доврпгује се у броју 72. а у бројевима 68. —70. има и прича-елегија Н. Шчедрина под насловом „Шта се догодило Крамољникову ?" У 78. броју почиње психолошка студија Бл. Г. Корол>енка „Слепи свирач"; та се студија наставља у 79.