Стражилово

То је осетио и комесар и зиао је, откуд долази, па рече: „Та ваш господин нотарош је здраво добра човек, боља него ти, Лешо, и сви паори . . .." Речи су те врдо незгодно пале. Нотарош је тајом мрдао главом на комесара, да ћути, а кнез га је мрко нресекао. Комесар, да би ноправио погрешку, диже чашу у здравље Лешино. Сви се одазову, али силом, јер је Леши већ и сувише наздрављано, па ни сам он није радо нримио ту наздравицу. Газда Леша хтеде се удалити, да види, вели, шта његово друштво ради, али му не даде кнез. Он је хтео повратити добро расположење, да по тито по то задобије за своју партају првога газду у селу. То је био одсудан корак. Ако ту игру добије, онда... „Слушај, бато, рече газда Летии, нисам ја такав, као што ти мислиш. Ти есапиш, да ја за себе радим, да сам диљам на кнежевину 1!оже ме сачувај. Та накнезовао сам се доста, и додијало ми већ; немир је то и брига. Не радим ја за себе, већ за партају. Не дам, да дођу у општину они сметењаци и непоштењаци, да нас упропасте и осрамоте село. Нек буде други кнез, само да они не дођу на владу. Има у нашем селу, вала Вогу, доста разумних људи, са којих се село неће постидити. Ми смо хтели тебе да бирамо, али смо знали напред, да се ти нећеш примити. Је ли тако ?" „Да бог-ме да нећу. Не треба мени кнежевииа, нек ме Бог сачува. Имам ја и код своје куће посла и бриге —■ ври ми глава и тако. А ко ће тек целом селу судити! Не бих, не бих." „Ето ви'ш. Та ниси се ни досад хтео примати ни туторства ни друге какве чести. Зато смо наумили да бирамо за кнеза твога синовца Велисава. Он је човек паметан и поштен, зна лепо управљати својом кућом, па ће ваљда умети и селом. Нек нам он буде кнез. Да га у свој вармеђи тражимо, не би га бољег нашли. Је л' добро, људи?" „Тако треба, тако треба?" рече цело друштво. „11а нек живи наш будући кнез Велисав!" рече нотарош. „С вама заједно, господар нотарош", одговори Леша у име његово. „Живио, живио!" То је мило дирнуло Лешу. Он о томе досад није ни мислио, а гле дошло као наручено. „Та оно, каз'ти, Велисав је разуман човек. Не велим зато, што је наш, већ што јест, јест. Ја, каз'ти, ие волем да се мешам у те ствари, али баш ако

устреба, даћу и ја мој глас. Та увек сам ја био на вашу страну". Е игра је добивена, помислио је кнез, додуше но скупу цену, па сад ће тек да буде повуци и потегни. Али овај успех га је охрабрио. Била се противна партаја здраво подигла и острвила. Чекај, Мијо, још ћемо се огледати. „Е па сретно да Бог да", рече кнез и рукује се с Лешом. Сви се рукују. „Сад само сложно, опет ће кнез, на наснибриге. Главно је, да избирамо наше кметове. Ако на наше испадне, цигурни смо". Тако се та ствар сретно свршила за поглаваре. После се наставила пијанка. Певало се, лармало се, разбијале се чаше, свађало се, љубило се. Пустакомесар назвао је нотароша бећарем, овај њега свињом, па се после опет измирили и љубили се, јер је комесар у пићу био врло драгољуб. Најпосле је комесар водио нотароша под руку кући и све се једнако уз пут вајкао, како је штета, пхто и поп Стева није био на тако лепом весељу, а иотарош је уместо одговора све једнако кијао. Кад је нотарош забравио авлијска врата, комесар се наслонио на ступац од каније и штудирао је, откуда су дошли. Кад је ипак ногодио пут, окренуо се опет да иде у крчму. Уз пут је једва. најпосле уверио се, да се земља заиста гиба под његовим комесарским ногама. Понос му је испуњавао груди. Одједаред обузела га је нека срчаност. Оп осетижуд, да се ма с ким огледа, па стане замахивати корбачем. Наједанпут му се учини у мраку, да човек стоји пред Нзим. Ко си ? продере се комесар. Црна прилика није ништа одговарала. Комесар ии два ни три него јурне на њу и ухвати се у коштац, па замахује на. лево и на десно. Ал бог-ме ни маћи. Тај ноћни делија није се дао помакнути с места. Чудио се комесар, каква је то дивска снага. Срце му јаче закуца и он почне небираним речима исовати свога непомичног непријатеља. Псовао је и нсовао, док није задремао. Тргао се иза сна на лавеж једног иса, који гаје почео већ дрпати за хаљиие. Седио је на земљи и чврсто је пригрлио дебло једнога бреста пред кућом неког суседа нотарошева. Ратоборност га нрође и он се опет врати у крчму.. У крчми је пио, док није заспао на столу. Било је још браће, која се од весеља поваљала по клупама и по поду и хркала на тој најприроднијој постељи. И газда Леша се од одушевљења, што ће му синовца бирати за кнеза, красота навукао, али њега је бирташ однео у своју собу, да спава. Кад је интелигенција Сумраковачка тако иоснала, закукурекали су нетлови но други пут, да навесте