Стражилово

1671

1672

без зазора, јер се тим не аадире никому у живац страначкога исповедања, него се иде за општом коришћу; ваљало би оба та предлога не тек само писати и говорити него и радити. Предлог овај други хоће, да се установп ааклада, па да се из ње паграда даје Српкињама роткињама према томе, колико која деце роди. Заклада би се имала створити новчаиим улагањем, а иште се само 1 >1>ор. годишње. (Нова старипа у Фрушкој Горн.) Никола Марковић пише у 117. броју „Заставе" о. г., да је Стеван Тодоровић у Беочину, копајући у свом дворишту, наишао на стару неку гробницу на добар метар под земљом и у гробници костуре од два мртваца са још неким стварима. Костури се тако сасушили, да се слабији делови претворили у прах, чим су додирнути. Нашло се ту две металне гривне, котур, стакоце, два зрна граната, један бакарни новац у величини нашег данас новчића, на једној му је страни попрсни лик, а на другој цео јунак с коиљем и штитом у левој руци; пашло се и три ексера у скупљеној маси. Значајно је, да је пре 25 година на.ђено близо те гробнице још 20 до 30 разних костура. Тодоровић је вољан, да уступи српском којем стручњаку или друштву ученом у Београд те ствари, на да их испитају, и уз праведну накнаду п р о д а (!). (Дружипа српскнх 1,ака у Минхену.) Читамо у „Застави": У Баварској престоници има које на универзитету, које на политехници, а које на сликарској академији око двадесет Срба ђака. Сад се међу тим ђацкма нородила мисао, да се ујодине и оснују дружину, што је сваке хвале вредно. Уједно су ђаци прихватили мисао дворског глумца а Србина Јоце Савића, да се лриреди усред Мннхена српска б ес е д а, на којој би он, госп. Савић, декламовао, и то, дабогме, српски. (Нрослава светог Димитрија у Вечу.) Читамо у истом листу: Чошко православно друштво „Једнота" у Бечу свечано је прославило Митров дан. Прослава је била слична оној о св. Већеславу. Срба је било присутних око тридесет. Цел је била, да се прослави дан, кад је св. Методије довршио превод светог писма на словенски језик (884. године на Митров дан). Слава ће се ова понављати сваке године на Митров дан; а Стева Мироеављевић је нредложио, да се ирими српски обичај, те да се пали воштапица, па је то и усвојено. Др. Живни говорио је о Митровицама, које су на разним странама словенског света постале у спомеп св. Димитрија. Брзојавних поздрава стигло је преко тридесет и то већином из српских крајева. (Јован Бошковик), врли наш књижевник, славиће, као што „Браник" јавља, ове године о светом Николи двадесетпетгодишњицу свог проФееоровања. (Градачки професор Фр. Хубад), о којем смо пре кратког времена јавили, да је у „01о1зиз"-у написао две лено расправе о Словенима, позван је од пресветлог краљевића РудолФа, да буде сарадник навеликом делу „О^е оек(;егге1оћ15сћип^апвеће Мопагсћ1е ш \\ г ог(; шн1 ВП<1". Хубад ће имати да опише Штајерске Словенце у народословном и антрополошком обзиру. П030РИШТЕ И УМЕТН00Т. (Дне нове срнске музикалпје). У издаљу књижаре браће М. Поповића изашла су недавно ова два иова комада за гласовир на две руке: „Радо иде Србии у војиике" и „Цр н о г о р с к о м в о ј н и к у"~. Први је по познатој мелодији за гласовир удесио а други на речи Р. Рогановика компоновао д р. .Т о в а тт ТТ а ч у.

КЊИЖЕВНЕ Н0В00ТИ, — Из „Видела" је пренггампан у засебну књигу превод ХауФове приче с истока под насловом „Караван". Преводилац је Миловаи Ђ. Глишић. — Из штампарије наиредне сгранке у Београду изашао је у преводу Ђ. Б. Несторовића ромаи Т. Бенсона „Грижа савести". Књизи је цена 50 новчића. — Угледала је света у Београду „Збирка приповедака. I.", у којој су ове четири преведене приче: 1. Идеалиста, од Јалмара X. Бој езена, превео Св. М. Јакшић, 2. Господско благо, од Еркмана Шатријана; 3. „Витез Данеброг" од Хјалмара X. Бојезена и 4. „Зла Вартара" од Антона Охорна. (Код ове последње три ие стоји, ко их је превео). — Не сећамо се добро за прве две, али за друге две знамо сигурно, да су изашле најнре у „Виделу", те су дакле прештампане, но то у књизи овој нигде није изрично прибележено. — Као 2. књига Коларчевог Фонда изашао је неки дан Милићевићев „Омер Челебија", којега с^мо навестили у 40 броју нашег листа. Онде смо речима самога тог међу првима приповедача нашег саопштили укратко иредмет његове најновије прииоветке, а сада, како смо је у в;елости прочитали, можемо је наново само препоручити пријателшма лепе књиге, јер Милићевић и ту прича онако простодушно, онако без пренемагања, онако слатко, како је то већ његов обичај. — Готов је „Велики Годишњак са библијотеком за народ" за годину 1887. Ово је календару том већ 36. година. Уредио га је и овај нут стари му власник и уредник Александар Сандић, а издала га је књижара браће М. Поповића. Правом т. зв. календарском делу зацело неће бити замерке, јер је уредник у том послу, рекли бисмо, печен, а и забавни и иоучни је део овога пута, као и прошлих година, пун натучен лепих и занимљивих ствари. Пре свега је од уредника препородиоцу сриске књиге, Вуку СтеФ. Караџићу, поводом тим, што се године 1887. навршује сто година од рођења му, посвећено у спомен и признање огромних његових заслуга неколико топлих речи, којима је украшен био 44. број нашег листа. Затим долази чланак: г Да цознамо звездано небо!" па је онда из „Балканске царице" кнеза Николе прештампаиа иосветна песма, којом високи песник носвећује глуму своју Дрногоркама. Ту је после тога приповетка из народа „Г а з д а Ћир а" или „Нема и р а в д е пропасти се мора", од Б(лагоја) Б(ранчи)ћа; па чланак „К о в о д и о б л ак е", од С т е в е М и л о в а н о в а, и „К оњовићева кошница ]од пчелара-стручњака Ј о в а н а Ж ивановића. Под басну, која затим долази, нотиисан је „II". а под том шиФром биће да се и овде, као и пре добре десетиие-петнаестине година крије, занимљиви наш Пова Радоиић; издаје га овде стара она његова једрина у мислима и особени му стил. — Даље је у календару том ирви иут наштампана угледала света српска народнапесма „Павле Наимен"; чуо ју је у Шашинцих од Стане Владосављевића и „у иеро ухватио" Григорије Николић. — Из лањске године наставља овде Андрија М. Матић „Овоћу и воћарству" а Хајнрих Гунде поучава у засебиом чланку о томе, да је „У сви ларству извор народном благостању". — На завршетку забавном и поучном делу „Годишњака" а иред „Вашарима" и „Библијотеком за иарод ради забаве", нашли су места описи слика, које су ове године ушле у „Годишњак". По трећи је пут „Годишњак" сад донео лик неумрлог Јована Суботића и пропратио га лепим речима ветерана књижевника нашег Јакова Игњато-