Стражилово

1673

СТРАЖИЛОВО

вића, што их је исти Суботићу у опроштај у Рајковићеву „Бршљану" изрекао; донесени су и пропраћени још и ликови кнежевића ГГетра Карађорђевића и љубе му 3орке, Јована Хаџића-Милоша Светића, Људевита Гаја, старине кн>ижевника Љ. П. Ненадовића, вреднога Милор а д а II. III а и ч а н и н а, честитога пара уметничког : Д р агиње Ружићке и Димитрија Ружића по оном, како им је наиге „Стражилово" честитало двадесетпетгодишњицу неуморног им и заслужног рада глумачког; даље лик првака уметника Тоше Јовановића и најпосле лик ревносне и омиљене глумице 1енке Хаџићеве, као виле у „Сабљи Марковој" (у опису уз тај лик увукла се баш замашна омашка, коју не можемо а да не поправимо; набрајају се ту наиме најбоље улоге Ленкине па се између осталих наводи и „Офелија" у „Отелу" а треба да се каже: „Дездемона". Шексииров „Хамлет" се још и не даје овде код нас на српској позорници, те дакле није могло бити речи о икаквој „Офели]"и" Ленке Хаџићеве. У Београду се тек од лане — види 1. и 3. број нашег листа од лањске године под рубриком „Позориште и уметност" — „Хамлет" приказује, како су га за срп- I ску краљевску позорницу тамошњу удесили Милорад II. Шанчанин и Мита Живковић. — У „Библиотеци за народ" саопштена је на првом месгу песма „самоука песника неписмена", старине Саве Мартиновића: „Смрт Вука СтеФ. Караџића". (Песма се та нашла у Темишвару међу артијама нокојног Ђ. II. Тирола, некадањег читача и иисара Вукова а уредник „Годишњака" добио ју је од Ђ. Јеврића, пароха Сегединског). Даље износи Иван Иванић у крупним цртама лањски „Двонедељни српско-бугарски рат". Долази затии „Ј ован Дамаскин" гроФа Л^ава Толстога у преводу М. Т>. Милићевића, прештамнан из Београдског „Хришћанског Весника" ; па прииоветка из народа „За ј едан часак радости" од Милана Савића; онда цртица из окупације Босне под насловом „НаБј елава ма", од Б ожидара Н. Вршчанина; па из нашег листа, из 11. броја од ове године, прештампан Л>. П. Ненадовића „Дервиш". Још је ту идила младог даровитог Јована Максимовића „За брегом"; има и неколико загонетака ратара Негована Ранитовића, и најпосле је из нашег листа из 4 броја од ове године ирештампана слика из српског народног живота под насловом: „ х 1ича Мирко и чича Маринко", коју је по Росегеровом „ХЈт'8 НеипаШапс!" преиначио II. Адам о в. (Слика је та изашла и у збирци „Н а с е лу и п р е л у".) — Из „Љубљанског 3 вона" дознајемо, да је у извештају ц. кр. велике гимназије РудолФовске за школску годину 1885.—6. изашла расправа ироФесора Ивана Поланца под насловом: „Не ш т о о српским народним песмама". У уводу се говори најпре о српским народним иесмама у опште, па онда иисац на темељу знанога дела Армина Павића расправља подробно народне песме Косовске, а завршује расправу кратким прегледом о животу Краљевића Марка. „Звон" је уверен, да ће та расправа зацело добро доћи свима пријатељима прекрасног народног песништва српског.

— Изашла је ово дана девета свеска „Књига за народ", што их издаје „Матица Српска" из задужбине Петра Коњевића. У свесци је тој Мита Петровић написао за народ поуке „О муњи и грому." — Многоцењени наш сарадник Михаило Валтровић написао је и издао расправу под насловом: „Православносгуданашњемцрквеном живопису у Србији". Валтровић је у 42. броју нашег лисга на страни 1473., одговарајући Ђорђу Малетићу на замерке икони Ђорђа Крстића „Смрт кнеза Лазара", огласио ту књижицу, „у којој ће бити осветљено много шта, што се тиче радова Крстићевих и у опште нашег новог црквеног живописа." И одиста је са чисто научењачком темељитошћу Валтровић у књижици тој расветлио своје становиште у горњем питању с нарочитим обзиром на Крстићеве слике за Нишку цркву а напрама Дучићу, Стеви Теодоровићу и другима, који Крстићевим неким иконама одричу „естетичност" и „православност." — У своје време прибележили смо у месечном прегледу наше периодичне књижевности, да у „Самоуправи" пише врсни проФ. Светислав Вуловић оцену Кирстеова немачкога нревода Његушева „Горскога вијенца." Та оцена је и прештампана из „Самоуправе" с натписом: Његушев „Горски вијенац у немачком превод у". Из оцене дознајемо, да је из „Горског вијенца један одломак преведен на руски језик, а превео га Гребељ у антологији „Поез1л Славлнгв" (у Петрограду 1871.), осим што је 1884. у Бечкој ТгЉипе превела на немачки неколико одломака Мара Стратимировићева. Ово је у главном Вуловићев суд о преводу Кирстеову: „Г. др. Кирсте учинио је у овом погледу, што се више могло учинити, и ја бих желео: да се сва класична дела осталога света на наш језик иреведу онако, као што је он превео на немачки Горски Вијенац. Његов је превод верно превађена слика, на којој се јасно види догађај, око кога се сав спев ниже, и добро распознаје облик свију јуначких и патријархалних лица и прилика у њему. И драперија је сва ту, и мисли владике песника све су ту, — негде јаче, негде слабије, али у опште све верно представљено." ГПто је Вуловић по гдешто приметио, да би ваљало додати или исправити, знаће без сумње честити преводилац употребити у своје време. Добит је од тога превода осим више других за иас и та, што је у њему коментар с Вуловићевим примедбама понајпотпунији. Дојако имадосмо једно срнско издање с коментаром и то врло непотиуним и непоузданим, а од Ст. М. Љубише (1868., у Задру), који се не сме примити без „Примјетаба на Горски Вијенац" од арх. Н. Дучића, Београд, 1870. До мало времена донећемо и ми један нриказ тога превода из пера врла познаваоца нашега језика и књижевности. Исправак. Како смо од драгог нашег сарадника Мите Нешковића извештени, да он није добио никаква позива у Србију, то овим исправљамо глас о томе саопштен у 46. броју нашег листа на страни 1607.

САДРЖАЈ: Бегуница. Песма. Од Н. В. Ђорића. — Мија Бродар. Приповетка из Баната. Написао Милутин Јакшић. (Наставак.) — Шарена јуница. Слика из словачкога народнога живота. Написао Мартин Кукучин (Бенцур). (Наставак). — Манастир Пакра. Од Владимира Красића. (Наставак). — Писма о српско-бугарском рату. Г—ђи К. X. Пише Данило Недељковић. Писмо ЈХ. — Љстак. Писма Вука СтеФ. Караџића ^укијану Мушицком. Износи на јавност Миливоје К. Бранковић. XIX — Љстићи: Гласник. — Позориште и уметност — Књижев не новости. „СТРАЖШ10В0" излази сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 Фор. 50 новч. на по године, 1 Фор. 25 новч. на четврт године. За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 Фор. на годину. — Рукописи се шаљу уредништву а претплата администрацији „Стражилова" у Нови Сад. СРПСКА ШТАМИАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТИћА У Н. САДУ.