Стражилово

1645

И суза једна заеја хладна У замућеном оку њену. Ал не за браћу, не за оца јадна; За Ђосну то је ојађену. У. Ал што је тако мутна Сава У страховитој овој ноћи? Њу обузима тајна страва, Не да јој, слабој, даље поћи. И клону овде малаксала; У реку јаче гледат' стаде, Док усред бурних мутних вала Нејасну слику не познаде. Наже се. Страха пунш Све исту тачку помно А она брзе реке током К.6 да ће амо к њој п^

Не чује урлик вука гладна, Што већ за леђма на ау зија; Не чује цику вих'ра хладна, ПГто голе груди њој пробија. Човечју слику распознаде, И дрхти, сгрепи пуна леда. Ах, лице мушко, авај јаде! Ужас је ово, што сад гледа. За лепе косе дохвати се И очајно их чупат' стаде. Из груди врисак заори се: „Ах, Миле! Зар ми и ти наде?"

и оком прати. зистати.

VI.

И часа истог већ је није На брегу онде било више. Већ мутна Сава и њу крије, Над њом се вали заклопише.

На место њено вук је стао И режи на плен изгубљени. На мутну Саву заурлао, На двоје мртвих загрљени'.

Н. В. Ђори!..

МИЈА БРОДАР.

П Р

Ји друга партаЈа ни]е седила скрштених руку. Кортешовало се, колико се могло и где се могло. По сувачама, берберницама, на рогљу, свуда, а коловође се скупљале код грк-Совре, код Мије Бродара и ђоке Ердељана. Код грк-Совре писале се цедуље с именима њихових кметова кандидата, јер оне друге коловође слабо су биле писмене. ђока Ердељан био је највећи усталац међу њиховим кортешима. Прелазио је село преко и уздуж, раздавао је својим људима цедуље своје партаје, говорио је противу општине и износио је у живим бојама недела поглаварска. „Ако не верујете мени, људи, ево читајте у новинама, па ћете видити, какви су нам поглавари." И он би им говорио све на памет, што је стојало у оном грк-Соврином допису. Људи су волели веровати, него мучити се срицањем разглашенога дописа. „Мора да не ваљају, кад су их већ и у новине метли," рекоше многи. Иа онда је нападао на кметове вирилце. Зашто да су газдаши кметови због свог газдашага ? Кад се

ИПОВЕТКА И 3 Б А Н А Т А. НАПИСАО МИЛУТИН ЈАКШИЋ (Наставак.) већ дало народу право да бира, требало би све да бира. Ајак, није то тако. Све ћемо ми то друкчије удесити. А кад удари иа нотароша, оида овлада међу слушаоцима право одушевљење, јер га сви мрзе. И Мија више не ћути, већ диже, гдегод може, своју снажну реч против општинара. Он се разликовао од ђоке у томе, што иије тражио људи, већ су сви њега тражили и купили се, да га чују. Кад Мија дође у ватру, милина га слушати. Оп је слободно говорио, није се ни на шта освртао. Безобзирно је све шибао и тако је многе задобио за своју иартају. Но Мија није зато говорио, да их задобије, већ што је морао тако говорити, што је тако у дубини душе своје осећао. Сви, који се у животу руководили својим уверењем, скупили се у његов табор. Само такових није било много у селу. Већина је била интересом или • незнањем везана за варошку кућу. На реч Мијину пазили су и његови противници. Кнез је одмах сутрадан, после последње црквене скупштине, почео с председником у споразуму за-