Стражилово

1653

ОТРАЖИЛОВО

1654

Купи лончић за мед, јер би из хартије процурио. Узме две фунте меда, јер му треба за медљану ракију. Узме сатљик мака и доста бибера. Налије у стакло за шест новчића сирћета. Негде у дућану купи у стакло рибије масти за женине свечане чизме. Прође норед колачара, па узме својој Еви велико срде с огледалом и за десет новчића слатких колачића везаних врпцом. Тако натоварен лончићима пође кући. Људи се разилазе, јер на Мрхановској кули избило већ пет сахата. Изме1)у других види Адам Крт и свога суседа Адама Трнку, где води дебелу шарену јуницу. Потрча за њим, да заједно иду у Адамовце. Сети се у један мах, да с њим живи у завади. Баш сад две године прошло о Михољу, како се завадили. Од оно доба ни да погледа један другога. Овако је то било: Петао суседа Т.рнке прелазио у Кртову авлију. Ту није био ни мало нуждан, јер је и Крт имао иетла. Али Кртов петао млађи и слабији од Трнкина, Где је два петла и две жене клеветнице, ту мора доћи до свађе. На тако било и ту. Петлови се хватали у коштац. Кртов као млађи, те и слабији, увек мора да умакне са свог рођеног буњишта. То Ева прими к срцу. Зар њеи петао да не буде господар на својему рођеному буњишту, а Трнкин и тамо и овде? Разгоропади се. па поручи комшиници, да чува свог петла, Трнка види, да кума Кртовица има право Ухвати свог петла, па га тури на таван под решето. Оде у шуму, па тек трећи дан дође кући. Сиромах роб трпио је три дана глад и жеђ под решетом. Да не удари Трнкиница у бајање, отегао би нетао свој красни реп и шију. Наљутила се љуто на куму, па, кад била прва прилика у цркви, не седе више поред ње него што даље. Крштени кумови се ето завадили због петла. Трпили се још, додуше, али Трнкиница само кечи прилику, да заподене прави бој. Није дуго потрајало, па се прилика тому и јавила. Имао Крт стару козу, држи је већ толико година, иа се испомаже. Ј1ети му тамани младе прорашљике у плоту у башти. За зиму јој насеје репе. Док се пазио са суседом, смео је везивати козу и за његов плот. Не би, по богу, ни било лепо, да крштен кум отера куму козу. Шта би свет рекао на то? Е, па тако је Кртова коза достала части, да брсте кумову ограду, а брсла је све на чисто као неброј гусеница. И летос одвео једаред Крт козу кумову плоту, па је везао за трн. Смео с ума ; да је пукла кумовска тиква. Трнкиница то и чекала. Како коза на њеној огради замека, дохвати опа маказе, хајд ко.зи, те јој одреза

дугу браду и привеза на рог. Тако нагрђену козу веза за тарабу у гувну. Крт се зачуди, кад чу, како му Лиза негде близо мече. Оде, да види, где је и шта је. И нађе је код гувна. — Лизо, Лизо, шта је? Што не пасеш? Не ћеш ваљда, да ти и лети репе дајем! Гле јако! Номислио, откинула се. Ал кад прешао ближе. види, да је привезана, и још спази одсечену браду. Ко то учини? Зашто? Па викну: — Тако, куме? Тако зар? Зато што ти сваке зиме пшјем опанке? Чекај само ! И понрети суседово.ј кући. Одведе козу у појату, па је тамо хранио некоколико дана. После је прода у пола цене. Готовоје плакао, кад се с њом растајао, а на кума се још већма ражљутио. Него се завери на освету, на страшну освету. И осветиће му се. Трнкин петао заборавио, да се госе замразиле, па пређе опет у Кртову авлију. Кртовица га умами на јечам у кућу, па га ухвати. И шта урадише?,Она му одреза рен, а он му провуче кроз нос перо, те га избаце насред авлије. Упренашћеи петао ирелети кући, кокотачући и блудећи овамо опамо као без главе. Узбуниле се кокоши, па пођипале, те подигле галаму, као даједошао суђен дан. Напатио се и Трнка и Трнкиница, док су петла ухватили. Кад га ухватили, унесу га у собу. Трнкиница викну: —• Ето ти твога кума! То нам је хвала! — Шта си ти урадила с његовом козом? — Ја извела њу само на поље, а овај угурсуз ето одреза петлу нашему реп и провуче му перо кроз нос. — Требао је теби нос запушити, да не мељеш толико језиком. Гледај, какав ти је иетао. Дело ће село да се смеје, цело село! — Мени се не ће нико смејати, — разгороиади се Ева Трнкина. И док рече, дохвати нож и одруби петлу шију. Сиромах петао поигра по соби, опружи шију, па пусти своју невииу душу. Трнка љутит на Крта, ал сад опет да се зграни на жену. — Једи га ти! Ја не ћу, па ма два дана морао саму слану воду сркати. — Нека га изеду они! Трнкиница дохвати нетла за ноге, гга хајд суседу. Отвори врата на Кртовој соби, те фис с нетлом унутра. Крт се осврну, па види мртвог петла. Сад га