Стражилово

СТРАЖИЛОВО

1784

МОЈИМ ПРИЈАТЕЉИМА.

1.

Шта ја хоћу? Чему срце жуди? Ах, та ко би разумети мог'о . .. Ал зкеља је огњевитих миого, Што ми огњем распаљују груди. Моја душа од детињских дана Стремила је у бурноме лету У пределе заношљивих страиа, Неком чудном непознатом свету, Где радошћу све живо мирише, И вечитом хармонијом дише.

2.

Сад не жалим обмануте наде, Нити летим у небеске стране; Ја не тражим нријатеље младе, Моје давно погубљене дане! Ја не иштем нежног сажаљења Од ледених и пакосних људи: У данима горкога мучења Њиним ледом замрз'о сам груди. . . Ваши бози мене мало плаше, Ладно пљујем на светиње ваше!

з.

Но јесењи када стигну дани И на нут се ластавица крене, Пријатељи! сетите се мене У далекој непознатој страни И у вашем пријатељском кругу Нодигните напуњене чаше, Наздравите своме верном другу Из младости, из прошлости ваше А ветар ће поздрав ми донети, Кроз дубраве и мрачне врлети.

ЈВојислав.

0 КЊИЖЕВНОМ РАДУ ДРА ЈОВАНА СУБОТИЋА. (Свршетак.)

Д године 1857. почео је издавати своја песничка и књижевно-научна дела у збир' ци и издао их је досада у девет опсежних књига, а кад се доврши то издање, биће га свега 14—15 књига. 4 књиге тога зборника биће лирских, лирско-епских и чисто епских песама; друге 4 књиге биће његових 7 великих драма и трагедија и неколико омањих драматских спевова, 3 књиге биће приповедака, у потоње 3—4 књиге стаће различни паучпи списи, у које иду књижевне беседе, критике, расправе, 50-тина разних састава о језику, књижевности, стиховима, историји; биће путописа, народописа, политичких и народно-црквених списа —■ и зар последња књига била би мемоари, културна слика доба, укојем је Суботић живио и радио. Нити је ово место, нити бих ја то могао да вас за овај један кратак час проведем кроз све оно, што је овако плодан дух, овако неуморан радник урадио и написао за пуних 50 и више година рада а да не повучем собом и вас у грех, да се олако додирује и прелази оно, што ће срнски књижевни историк разгледати

пи]ететом достојним овако родољуоивога, овако ■плоднога и даровитога радника на пољу наше књижевности. Међу лирским и лирско-епским песмама Суботићевим прибраним у 1-вој књизи његових дела предишу оне, што су спеване за децу, за посао и игру, што су црпљене из сеоскога живота, —■ најнежнијим осећајима, те су вештачка па ипак природна и добро погођена варијација сличних мотива наших мањих женских народних песама а тиме.су уједно и претече најлепших лирских песама у уметничкој појезији нашој. — Међу великим баладама од којих је 9 на броју штампано у 2-ој књизи дела Суботићевих, стоје нарочито баладе: »Врдничка кула«, »Ивањска ноћ«, »Губикапа Марка« на првоме месту у књижевиости нашој. Драмском песништву Суботићевом: трагедији: Херцег-Владиславу, Прехвали, Милошу Обилићу и краљици Јакинти — и драмама његовим: Немањи, Звонимиру, Бодину — имаће истина строга критика са чисто естетичког гледишта погдешто и да замери — али ће књижевни и културни историчар вазда и радо признати, да