Стражилово

1781

ОТРАЖИЛОВО

1782

ни. И иоћу сања о њему. Дође јој као смрзнут мртвац с ископаним очима. Понда се тргне нрене се и плаче. IX. Данас се свугде чека увелико бадњи дан. Мужеви секу дрво и сламу. Жене носе брашно. Само се Ева ни за што не брине. Оде у појату, па плаче и нариче. То је кукавиди њој данас посао, кад се све весели. Уђе у собу, узме мужевље хаљине, па и ту плаче, плаче и нариче: — Јао, хаљине, црни јади моји, хоће ли вас мој Адам јога ионети? Ох, запгго га истера? Ох! Мој драги, Адаме мој! Боже, боже, зар је бага мртав ? Сиромах Крт ! Сиромах Адам ! Па плаче и плаче. — Ева! Жено! Шта је теби? Ево мене! Ту сам! У собу уђе Адам Крт, с мигаљу и са својом кривом чугањом. Ева не може да дође к себи. Мисли, сан је. Ал ево, богме, за Кртом и Трнке. — Ето кума. Нашао сам га. Јесам ја рекао: Ја ћу га наћи! — А где је био? — Јај, кумо, било је то на крај света, чак у Трантарији. Онде у једној великој шуми има једна велика тестера, па тамо је тесао даске. Еј, то су даске! Оно су даске, мо.ј брајко! Па с оним се даскама прави тараба у Трантарији, да се свет не сруши. Ева не хаје за Трнкину шалу, већ се диви само Адаму. Бог зна откуд, ал омирисала и Трнкиница, да су дошли, па ти ево и ње. Оставила и маст на ватри, само да види, шта је, макар маст и изгорела. Код све радости вели куму: — Па зар тако, куме? Побећи и оставити жену и кућу, а не јавити се ни свом куму. Не бих се тому надала. — Жено, ћути! И ја ћу једаред тако, ако ти будеш увек истресала моју кесу до последњег тантуза. Идем тамо, где је и кум био. Тамо се добро плаћа. Трнкиница пита још Крта: — Ала, бога вам, куме, колико сте платили за јупицу ? Истину! Крт се окрете својој жени: — Ево, на новце, које сам закинуо. Ова два

форинта сам ово дана зарадио. Од данас нико мене више не види, да пијем. Ви сте ми сведоци. — Барем иа божић мало погрејане, — вели му Трнка. — Никад, мада је као мед! •— одби Крт озбиљно, ударивши се у груди. Трнка оде са ж,еном кући. Крт седе са својом Евом, па јој узе причати, шта му се све десило у свету. Кума Трнкиница не мога да одоли својем језику. Знати, да се Крт вратио жени и кући, и никому то да не каже, било би грехота. Остави и оиет маст, па отрча до Рапавих. Све се живо чуди и крсти. Дошао и стари чича, па слуша и врти главом, шта се то све збило с Адамом Кртом. Вели Адам Врчњан, а човек се збиља обрадовао: — Јесам ја казао, да неће гром у конриве! Тета Рапава се тргла, да јој вретено испаде из руке. Остале жене се тргогае, да пребигае ногу од клупе, на којој су седиле. Слугаале мирно, док их језик не засврбио. Па да не би попуцале на лактовима, разлетише се по кућама, те разносе новост вечерашњу. За тили час знало је цело село све. И све је приповедало, како је Трнка нашао свога кума три дана даље иза Трантарије, где људи кровове прескачу, и где има једна велика шума и у тој шуми једна велика тестера, и та тестера за дан посече ио гауме; како је Крт тамо секао тарабу, па заграђивао свет, да се не сругаи; па како је донео отуд стотинарку, — и тако даље, и тако даље ! На божић гледали га у цркви као какво чудовиште. Од то доба свако штује све већма Адама Крта. А то је и заслужио, јер што је обећао, кад је дошао кући, тога се верно држи. Све му иде од руке, као гато само он хоће. Данас већ има четири вола и не знам колико оваца. Истина цела! Ко не верује, нек иде у Адамовце, па нека сврати код Адама Крта. Додугае далеко је. Да се дође донде, ваља неколико чарана подерати. Али Крт памти јога увек, како је у Мрханову на вагаару пазарио гаарену јуницу. Са словачкога превео Огњеслав Добродрушки.