Стражилово

№

УНИВ. БИБЛИОТЕКА и^Бр.ЈЗЈМ..

јјмшжшш^ шмпШ Ш КЊИЖ1ВИС ВЈ1АСНИЕ И УРЕДНИК ЈОВАН ГРЧИћ.

БРОЈ 1.

У ИОВОМ САДУ 1. ЈАПУАРА 1887.

ГОД. III.

ИЗГУБЉЕНОЈ НАДИ.

^ о последњи листак са увсле граие, ^ Кад га јесен хладна са нихаром коси, И летсћи с љиме кроз нустоши равне Далеко, далеко, у неврат га носн: Утргнута надо, мој увели листе, И тебе су тако отргнули веће. Са вихаром страшиим, што иадамном хуји, Срећа младих дана губи се и леће. Све, што мило беше у животу томе, Далеко се негде испред, мене! клони, Кло хучна река са високтг!Г*№раIII то пред собом храшће сатире и гони.

==^=>&$><>ј<><3^=$

Ти једина само у сумору мралном Вила си се ведра, као звезда јасна Кроз облаке тамне када зраком сине И весело небом затрепери красна. И светлошћу благом, на сну ил на јави, Лепше си ми некад прорицала дане; Моја звездо јасна, тебе више нема, Да са душе гониш облачине тамне! Све је пусто, немо, у поноћној сети Око мене сени витлају се, гоне, Н искудл мс муку. А вечерња звона, звоне, звоне — звоие! Драг. Ј. И.1 и.ј!..

КАКО СЕ Ј1АТИНЧЕ ОЖЕНИЛО.

СЛИКА ИЗ Н А II И С А 0 С И једној заподини*) стрма брда збило се аешто вите од педесет кућа. Под тијем сеоцем спуптта се опет велика стрмеп, а с обје му стране, пиза голе бр"не вијугају ривоточине, куда прољећем и јесепи буче потоци. Даље, и на лијево и на десно, по дну главица, види се разасуто још два пута толико кућа. И ако ту нема долине јека, да житом уроди, оно, што је, нитомо је и жунно, као у сред приморја. ЈГаствице су лијепо обрађене и ограђене ; под међама ређају се дебели чокоти, смокве, трешње и шљиве. Куће су све махом у клак зидане и покривене тиглом, а има их, ако ће, и трећина на један таван. Еле, ираво приморско село, и ако је у сред ЦрИе Горе. Рекох: село, а право кад се рече, ту је више села, јер је више"" бр'астава. Тако је бар у Црној Гори. То, о којем говоримо, то је ј е д н о п л е м е — чувено племе Г р а ђ а н и. *) Заподина, вапод, тераса. Нема у Вукову рјечн. М.

ЦРНЕ ГОРЕ. МО МАТАВУЉ. Онај буљук/кућа, па опоме заноду, оно су Кнсжевићи, на'јаче браство Грађанско — права »јачица«, како зваху стари Црпогорци Јачица су и Лииовци, јачица има и још, а богме има и пејачица у Грађаинма, Једно ћу само тако брасгво напоменути, браство од три куће. Зову се . . . погодите, како? Не би човјек вјеровао, а истина је, зову се Црнојевићи. Јесу ли они патражје старијех Црнојевића? Они мисле, да јесу. Па као и за што не би^ам^В^^ш? Мало ли је — особито по љака од старијех лоза гошодсј &^ х ^^^ ј ^ Х нас разбистрено. Грађани за ,<Ш( ца^(јум| старосједиоци, да су их Грађа!\и : шт.о; / је, 110 њихову мишљењу, нај тијех Цриојевића није било ни од три куће. И у томе људи виде њеШ'божије »знаменије« (тако баш чух од једнога Липовца). Јадно.је њима било до скоро, једно што бјеху старосједиоци, а друго, још горе, што бијаху нејаки.