Стражилово

Бр. 1.

мањи поштовачи његови, јер ои нам је створио науку о срнском језику, каквом се пе може поносити ни једна грана словенска. Па ја држим, да је незаборављени наш ђура Даничић жив, да би осудио криви закључак г. Т. Маретића, који за собом повлачн врло рђаве носледице. Истина је, што каже г. Маретић, да се оно о у точка не противи говорним органима нашима; али се оно о противи законима гласовним српскога језика. Говорним органима нашим не би се противило о ни у овим речима совест, креиок, кроток, сладок, рож, соблазан, али по законима гласовним српскога језика гласе те речи: савест, креаак, кротак, сладак, раж, саблазан, јер одговарају ст. словенским речима: сгвистћ, крснт.кт,, к(|Пт т 1,|11,, сдјдт,кт., ()Т,;г;|., сббаа^ш ,. Па тако исто и точка по законима гласовним срискога језика мора гласити тачка, јер одговора потпуно старој словенској речи: тт,У1.кд. Па шта би у српском језику значила точка по етимологијиУ Не би значила ништа. Али за што да ми бегамо од речи тачка и да уиотребљуЈемо точка, кад је ми имамо већ у својем језику. Ми имамо у српском језитгу тачка , ако и не значи рипс(лпп, а оно значи сИс 8Ш1ие ]}. с1сг 1-Чзо1е, ЕеБе. Па за што не би тачкч значила и рипс1ш, кад долази од корена так у глаголу такнути, који ст. словенски гласи тт.кмхти. Па шта значирипс-, 1ит, које долази од рип^о, него убод, додир, као и српски корен так (ст. слов. тт,к) у глаголу такнути (ст. слов. тт.кпктп). Од кореца так добијамо реч тачка, која мора значити то исто, што и латинско рипсктт, кад знамо да долази од корена так у глаголу такнути. Каква иам је дакле невоља, да пишемо руско точка, те да се огрешимо о законе гласовне срнскога језика, кад имамо већ у свом језику реч тачка, па онда такнути, сиотакнути се, устакнути, дотакнути се и т. д. Не могу дакле, да нојмим, каква нам је невоља, да пишемо руско точка поред красне српске народне речи тачка? — Што сам овде казао за тачка, то исто вреди и за веројетан, ако нам је та реч потребна. Веројатан пе сме се ни пошто писати, као што би хтео г. Т. Маретић, јер тим би се јако огрешили о законе српскога језика. Ео хоће да пшие веројатан, томе су отворена врата да пише и мјасо, свјаштеник, свјат, рјад и т. д. А јесмо ли онда на правом путу? Не бркамо ли онда свој језик са руским. као што су чипили наши стари пишући маклронски „славеносербским" језиком? То не сме бити, јер то није по науди, о коју се огрешио г. Т. Маретић у овом случају. 3.) Г. С. Лекић у својим „Примерима за латинске облике" на стр. 135. пише ионоИ тесИа пох. У Вукову речнику има ионоИа, али то ће бити штам-

иарска погрешка. Та реч сложена ваља да глас) ионоИе према старој словенској речи иолоупоштк којој потпуно одговара. Према речима водокршИа крижоиуЛе, средоиошЛе ваља да гласи и ионоИе А са истим наставком су и ове речи: наручје иодгорје, иодножје, иодручје, ириморје, узглавље иролеНе. 4.) Г. С. ЈГекић у „Примерима за латинске облике" I. део стр. 111. и II. део стр. 259. пише жрвалиште. У овој речи х нема места. Код гдекојега писца хрватскога долази ж у речи хрвање, али то је х дијалектичне нарави. Свугде се скоро говори рвати се, а не хрвати се, па но томе и рвалиште а не хрвалиште. То нам сведочи и у Вукову речнику глагол рвати се и рвалиште, а нема хрвалиште. А ио крај свега тога потврђује нам ово још стари словенски глагол (»т.идтн. Тако је исто дијалектичпс нарави и хрђа место рђа= ст. словенски рт.;кдд. 5.) Г. С. Лекић у „Примерима за латинске облике" I. део стр. 80. и 104. има дубим, издубим сато. Од глагола, који гласи у сад. времену дубим, мора инфинитив гласити дубити. Али дубити не значи сауагс, него стајати уираво, аиГгссћ! вЈљћегц а сауо, сауагс каже се српски дубем, дуисти ашћбШеп, које одгОвара ст. слов. ддт,естн , словеначки долбсти Да несу „Примери за латинске облике" школска књига, ја не бих оваке ствари ни спомињао, али за школску су књигу велике иогрешке. 6.) Г. С. Лекић у „Примерима за латинске облике" I. део стр. 227. пише човечији и у II. делу пише дечији стр. 287. и на многим другим местима. Код ове ствари малко ћемо се дуже забавити, јер човечији, божији пишу и наши врло угледни књижевници. Као што у развићу органске природе владају но Дарвину два главна закона, закон наслеђа и закон „прилагођивања", тако исто и у развићу језика владају два главна закона, а то су закони гласовни и аналогија. Граматичари обично, што не могу да растумаче у језику ио законима гласовним, веле да је изузетак, да је неправилно. Ја ћу пример навести Глаголи видети, горети, триети, седети, летети и т. д. имају у садашњем времену видиш, гориш, трииш, седиш, летиш; а глагол хотети нема хотиш, него хоЛеш. Дакле одмах се изводило, да је глагол хотети неправилан у неким лицима садашњега времена. Али кад се мало обазремо, наћи ћемо, да се облик хоИеш номешао међу глаголе пете врсте другога раздела, као што су иисати: иишеш, глодати: глођеш, шетати се: шеЛеш се и т. д. ХоЛеш дакле није неправилан облик, него он се „прилагодио" законима гласовним пете врсте другога раздела. Нема дакле у језику ништа неправилно, него све бива по законима гласовиим и по ана-