Стражилово

72

СТРАЖИЛОВО

Б Р . 5.

Сава. Та ко би други и волио фрајлицу, као он? Сирота она! Знам, кад сам ју као дете на рукама носио, а покојни господар кад ме види, каже : (врата се отварају и у собу улази Тривун) ево ромог дабе! Тривун. Добро вече! Цвета. Бог вам добро дао, браца. Сава. (себи) Да се чистим што пре одавде, биће боље. (одлази). Тривун. Да ме није ко тражио, снахо? Цвета. Кући нико од познатих није долазио, ван Милеве, Станине другарице. Тривун. Цифрић није био ту? Цвета. Није. Али — браца, имала бих с вама о том човеку да се поразговарам. Мени се чини, да је он узрок овој Станиној болести Тривун. Ето ти сад! Откуд то ? Цвета. Као што сам дознала, она га не воли. Тривун. А кад је девојка питана, хоће ли ггоћи за овога или онога? Зар се и она у томе штогод разуме? Цвета. Пређе је то тако било. Али сад је ново доба. Тривун. За мене, који сам претурио шесету ниуколико! У осталом, Цифрић додуше није на око, али је ваљан, богат и благе нарави; код њега би живила као пашиница. (чује се куцање.) Тривун. То је извесно он, слободно! (улази ЦиФрић клањајући се) Деде, снахо, свећу. ЦифриИ. А, молим, немојте се узнемиривати. Ја лепо видим. Тривун. Али су моје очи ослабиле. Изволите сести. ЦифриИ. (седа). Благодарим! Данас нисам имао кад, од посла. Таман се спремим да пођем овамо а муштерија те на врата, па сам се ето прилично и одоцнио. Тривун. Изволите увек, кад имате слободна времена. ЦифриН. Рекох у себи: макар било и мало непријатно, отићи ћу мало, да видим, како је фрајлици? Цвета. Хвала Богу! Откако ви нисте долазили, мало јој је лакнуло. ЦифриЛ. Мило ми је, особито ми је мило. (себи) До ђавола! Тривун. Како иначе ? Има ли шта ново ? ЦифриЛ. Како да вам кажем? Свет као свет! Него јесте ли читали доиис онај из наше паланке, што је у новинама штампан ? Тривун. Какав допис? ЦифрпЛ. У последњем броју. Ето заборавио сам иовине, а баш сам мислио, да вам их допесем. (себи) Ја сам и платио Лсуи, те га написао. Тривун. А, шта има у том допису?

ЦифриИ. Онисује ономадапгњи збор. Чисго нисам могао веровати, да је -господин Драгомир такав човек! Помислите само. Он је и склоиио ту заверу нротиву вас! Трифун. Одмах сам помислио. Цвета. Чисто не могу веровати. ЦифриЛ. Тако пише у последњем броју. Можда га је сама власт и писала. Ето и сада, када сам пошао из дућана, угледах гомилу света пред каваном код „Спаваћивог лава"; непгго вичу и лармају; нисам могао потпуно разумети, али у неколико маха чух, где споменуше ваше име Цвета. Баљда опет какав збор? I \шфри,И. Нисам хтео да се заустављам, хитао сам овамо, али извесно опет нешто противу вас, газда-Тривуне. Трифун. Нека их, али им је све узалуд. Мисле они, да сам ја дериште или будала па да праве самном комендију. Посланик сам законитим путем, а кад протече рок, положићу пуномоћство, пре не. (Из даљине се чује музика и ларма; по неки пева марсељезу; наједаред улети Сава.) Сава. Газда-Тривуне, велика гомила света унутила се овамо с музикантима и виче: доле с Тривуном, смрт тиранима! ЦифриП. Шта ? Смрт? Лепо ми иде, и ја баш да се десим ту. Дај да се лагано извучем. (узима шешир и лагано умакне.) Тривун. Каква гомила? Сава. Онако гомила. Тривун. Напоље се вуци, глупане! (Сава излази.) Ц вета. Боже, шта ли ће бити? Тривун. Ма шта било, ја их се не плашим. У овој земљи ваљда има закона. Али где је господин Цифрић? Ц вета. Ту је био сад? (осврће се по соби) Но то ће му лепо стајати, ако је утекао! (Ларма блпже, Цифрић улети у собу.) ЦифриИ. Господар-Тривуне, брже шаљите по пандуре. Света се пуно искупило, галама, вика! Баш кад сам хтео изаћи на улицу Тривун. (заједљиво) Пошто сте се оиростили с нама Ц иариЛ. Та, да! Како да кажем? Извесно сам у хитању заборавио — тек што сам изашао на Тривун. (себи) Овај ми изгледа прилична кукавица. Ц ифриИ. Та, да, где сам опо стао ? Тек што сам изашао на улицу — (ларма и вика све ближе.) (уплашено) Газда-Тривуне, учините љубав, ношљите кога госнодину начелнику. Би не знате, каква је на нољу наклена вика. Кад спазише мене, повикаше