Стражилово
Б р. 7.
СТРАЖИЛОВО
остаје нам дакле друго, но да нагађамо и да рачунамо. Ја рекох горе, да се Лазар око 1329. г. родио, а око 1353. оженио. Но Раић (III. 4.—5. у будимском издању) пише: „Лазар — Прибаца благороднаго сербскаго Барона сбшђ , служивши измлада во двор г 1> Стефана дарл, достоина себе сотвори кнлгини Милицу им4ти вђ супружницу около л. г. 1340." По Раићу вели тако и Енгел (III. 332.). Па и г. Панта је рачунао и израчунао је, да се кнез Лазар родио око 1322., да је око год. 1344. имао кћер Мару, која се удала за Вука Бранковића те около год. 1364. родила ђурђа, потоњег Деспота (Гл. XXI. 252 у примедби). И г. Ч. Мијатовић нашао је, да је г. Панта својим рачунањем добро определио време, кад се Лазар родио; и тако се и по г. Мијатовићу кнез Лазар родио или 1322., или, што је још вероватније, год. 1323. Он (т. ј. кнез Лазар) је на сву прилику дошао на двор око 1339., кад му је било 16 година, а оставио је двор царев тек, кад је добио „Драгутинову државу" у управу, а то је било, као што г. Мијатовић мисли, око 1347. год. — а прије тога оженио се Милицом, кћерју Вратковом. Ако је ико добар рачунџија, то је доиста г. Ч. Мијатовић, јер он има вечито посла с цифрама; но ја бих рекао, да резултати његових рачуна нису баш најбољи. Да видимо и да се уверимо. Ако се кнез Лазар родио око 1322.-1323. год. и ако се около 1344. или 1345. год. оженио, односно ако је год. 1344. већ имао кћер Мару. и ако је он ту прву кћер своју око 1363. илити 1364. год. удао за Вука Бранковића те се Вуку около 1364. или 1367. (в. Ч. Мијатовића Деспот ђурађ Бранковић I. 59. и 75.) родио ђурађ, потоњи Деспот; и ако је Стефан, ујак ђурђев, а старији син кнеза Лазара био старија и од ђурђа и од старијег му брата Гргура, као што г. Мијатовић тврди и узима, онда се кнез Стефан, ако узмемо да је био само с две године старији од најстаријег нећака свога по сестри Мари, морао родити око 1362. год. те му је године боја косовскога било 27 година, а толико му ваљда, кад се осврнемо на оно, што нам наше књиге цароставне, или као што волије г. Панта, књиге „старостакне" кажу — није било. То је једно. Оливери, кад су је дали у сараје цару Бајазиту, нека је било 16 година, а то значи, —• као што г. Панта има обичај рећи, — да се родила око 1375.; и тако је од год. 1344., које је књегиња Милица родила најстарију своју кЛер Мару до год. 1375., којв се Милева, хоЛу реЛи Оливера нашла, иротекло 31, словом тридесет и једна година. Рачуи дакле Пантин ■— и ако је прешао цензуру најкомпетентнијег рачунџије нашег — не ваља. А тако
исто и још мање ваља рачун Раићев, по ком се Лазар око 1340. год. оженио, те ваљда око 1320. родио. Лазар се морао доцније родити и доцније оженити, него што је Раић нашао и г. Панта израчунао и г. Мијатовић одобрио. Ја сам рекао, да се он родио око 1329. и да се оженио око 1353. год. Нек му се прва кћи Мара родила око 1355., нек се удала од 16 година, дакле 1371. год. па нек је Вуку родила 1372. сина Гргура, а год. 1374. ђурђа, потоњег Деспота, то је том ђурђу око год. 1433. било око 59 година. Те 1433. године прошао је кроз Србију неки разборити француски витез и видио је Деспота ђурђа, Деспота у Некудиму, разбирао је и за године његове, те је записао, да му може бити око 58—60 година (види: Гласник VI. 216.). И јадржим, да је Стефан, старији син Лазарев, морао бити старији од својих нећака Гргура и ђурђа, не много старији, али тек старији. Нек је био 2 године старији од Гргура, то би се родио био Стефан г. 1370. и било му је у време боја косовскога 19 година. Против те године нема места приговор, који је учињен против 27 година; а тако исто нема ни онај други приговор места, јер од год. 1355., које се Мара родила, има до г. 1375., које је мезимица Миличина, сирота Оливера угледала свет, само 20 год. Ја не знам, може ли и то бити, ал је тек много приличније него време и размак од 31 односно 35 година. Но може когод испрека попреко ме ногледати и запитати, да ли ја имам за тврђење своје, ио ком се кнез Лазар родио око 1329 год., други какав ослонац, какву стару белешку, на темељу које могу тако што тврдити, или је оно само онако од ока речено и претпостављено ? Имам неког ослонца за то сво.је тврђење у некој рогобатној и сасвим у оријенталном стилу састављеној похвали кнезу Лазару. Нохвалу је ту саставио год. 1420. неки Светогорац по имену „Епактит Антоније Рафаил" и ту се каже ,,по си\1> же оуви К1> едниомћ ујст. н|)1;менб н шобимнцн см.нуномх кроугоу шесткдесетнос унсло спуш.п, пркшкдшо ц :ше иеднком >ууеннк1> Лд/л|н, шсокопр-пстолн|>нш>, укстмон/^еднв шсотк смиокомк остлкн, н кт. нно 11(>1;ло;|;спЈе горшлго сгеднпепјл, нокмн Иссторк крт>кј 1<» ВМКЛ6ТТ..... (в. Гилвфердинга Боснш, Герцеговина п Старан Серб1Л. С. Петербургв 1859. стр. 275.) а ја мислим, да то у обичној прози значи, да је Лазар променио светом, кад му је било 60. година. Ја нагађајући тако мислим, а други, на пример г. Панта Срећковић, зацело ће место то друкчије разумети. Хтеће иа ће и разумети друкчије. Нека му је просто — а ја стојим при том, да се кнез Лазар родио око год. 1329. а оженио око 1353. год. Хтедох већ на другу тачку својих тврђења прећи, но морам стати