Стражилово

108

СТРАЖИЛОВО

Б р . 7.

и напоменути још нешто. Горе рекох, да је кнез ј Лазар једну своју кћер, којој не знам имена, удао за Николу Гаревића, мачванског Бана, а од г. 1402. ГГалатина угарског. Никола тај био је старији син Николе сГе Сгага, који је такођер био најпре Бан мачвански (задело од 1359—1374.) а од год. 1375. до смрти (1386. год.) Палатин краљевства угарског А да је доиста син Никола Гаревић а не отац му, онет Никола сГе Сгага, био зет кнезу ЈГазару, то се најбоље види из листине краља Жигмунда, у којој се каже, да је тај млађи Никола, син погинулог год. 1386. Николе Палатина, у пролећу год. 1389. склонио и навео свога таста, кнеза ЈГазара, да се опет покори круни и краљу Жигмунду (Б>.јег СосГех 1)1рГотаЉиб Е. Н. X. 4. р, 665.), и за тог се млађег Николу Горјанског каже, да је тада (то јест 1386.), кад му је отац погинуо, био „т 1;епеп аеШ;е" и по томе могао се тек после 1386. а прије 1389. оженити кћерју Лазаревом. Па и сам Орбини а по Орбинију и Дифрен пише, „да се кћи Лазарева Јелена удала за сина Николе Гаре, Палатина угарског." Али већ Дифрен није те речи Орбинијеве као што треба разумео, а Енгла, Феслера и наше преписиваче нећу ни да помињем. Чудим се само г. Љубомиру Ковачевићу, који се ирвим изворима служи, да то није увидио, већ пише у Отацбини за год. 1880. књ. IV. стр. 444: „од год. 1402. био је угарски Палатин Никола Горјански, унук Лазарев , по кћери Јелени и т. д. и на стр. 445 : „посредовањем сестриЛа Стефанова, Николе Горјанског, који је и г. 1389. изравнао Жигмунда с Лазарем (Кас! III. 99.), начињен је и сада савез између Стефана и Жигмунда". Ковачевићу се, као што рекох, чудим, а г. Панти Срећковићу не чудим се ни најмање, који у оном дивном монологу кнеза Лазара (Гласник књ. 64. г. 1885. стр. 325.) пушта, да кнез Лазар и ово каже: „Алтоман удари на мене с војском и поразиме. Нађох се на јуначкој невољи. Нигде заштите од насилника. Ја пређох у Угарску, ступих у договор с баном Николом Горјанским, дадох му своју к%ер и обећах му све, што је од мене тражио, само да ми помогне у борби противу мога душмана. Он ми даде у помоћ војску, те 1358. поразих и погубих Алтомана." (С тим монологом треба сравнити и примедбу Пантину на стр. 389. истог састава Пантиног у поменутој књизи Гласника.). Тако по Панти говори кнез Лазар, а кнез Лазар зацело је знао најбоље, за којег је Николу Горјанског и када је удао своју кћер. По рачуну г. Панте, — који с духовима у свези стоји те њиховом помоћу цитира час Константина Тиха, цара бугарског, час Вукашина, краља српског, час Лазара, кнеза српскога, те му они сами откривају историјске истине — било би то г. 1357—1358.

а по моме г. 1387—1388. Газлика је дакле у пуних 30 година, те ту не помаже ни оно Гаићево: „н&стб обаче великое разнствие". Ја оно, што тврдим, оснивам на листини краља Жигмунда а г. Панта оснива своје казивање на откровењу с више, или боље. речи ни на чем, већ онако пусто говори. Но оставимо се г. Панте! Кнез Лазар удао је дакле око 1387—1388. год. једну своју кћер за тадашњег младог и јуначког мачванског Бана Николу Горјанскога, и тој кћери Лазаревој нек је тада било око 15—16 година, 'а то значи, да се родила око 1372. год. И још нешто. Кнез Лазар поносио се кћерју својом Јелом или Јеленом, као што се и она ноносила и тада и по кончини његовој вазда тиме, што је „кћи светопочившега господина кнеза Лазара." Ту своју кћер Јелену удао је кнез Лазар за ђурђа Срацимировића, господина Зети, или 1386. или најдаље 1387. (Гласник Х1ЛХ. 212.) И те удадбе кћери Лазаревих између 1386—1388. г. показују, колико веројатности имају тврдње оних, који веле, да се кнез ЈТазар оженио између 1340—1345 г. и да се према томе родио између 1320—1323 г. Сирома г. Панта! г. Срећковић мислио је, да ће примедбом својом (у Гласнику XXI. стр. 252.) односно рачуном сасвим побити казивање цароставника и запушити уста и Енглу и Мајкову и свима будућим писцима, који би с позивом на цароставник хтели тврдити оно, што су оба по имену поменута писца тврдила. Но ако се кнез Лазар родио г. 1329. аДушан г. 1.331. био у својој 22-ој години — онда се рачуном самим казивање цароставниково побити не може: но и није нужно то казивање из XVII. в. побијати; Лазар је био син Прибца Хребељановића, а нити му је отац био цар Стефан , као што цароставник бенета, нити пак Десаот Иваниш, као што г. Иван Павловић у Гласнику књ. 1Д'П. 129. на основу натписа на гробу Иваниша Алтоманића у Дечанима, сасвим озбиљно тврди. Ја сам из натписа тога (МдИозГсћ Моп. 8егБ. р. 250.) већ извео, да је једна од сестара Лазаревих била за Алтоманом, сином Деспота Иваниша а оцем погребенога у Дечанима (И)Ваниша, и да се с тога каже у натпису за овог последњег, да је унук Деспота Ваниша, (по оцу Алтоману), а „анеасеи " кнезу Лазару, то јест сестрић Лазарев (по матери, сестри Лазаревој); а да ли се речју „анепсеи" у грчком језику означује само и искључиво синовац т. ј. син братовљев, и да се никако не може односити на сина сестриног, то нека решавају људи, који се у таковим питањима више и боље разумевају него ми, то јест: г. Павловић, г. Панта Срећковић, ја и г. архимандрит Дучић. По мом рачуну родио се кнез Лазар око 1329.