Стражилово

Б р . 7.

СТРАЖИЛОВО

109

оженио ее око 1353., и смрт цара Стефана (■(■ 20. сабор српске земље: архијепискупа, јепискупе и дец. 1355.) затекла га је као Ставилца. У хрисо- игумне — и (а) казнаце, (б) и тепачије, (в) и војевуљи краља Уроша III. г. 1330. писаној за задуж- воде, (г) и слуге, (д) и ставилце и зговорих се с бину своју, М. Дечане, каже краљ, како је „сабрао њима". (Наставиће се.) КИСЕЛИНА У ЈАБУКАМА. ОД СТЕНЕ МИЛОВАНОВА.

1. Ретка је јабука, која је слатка, и кад је зрела, а зелена није ниједна слатка. Све су киселе. Једна је пријатније кисела а друга није, једна лепога куса а друга чисто опора. Киселини ил опорини у јабукама разнога је узрока, но највише су јабуке киселе од тако-зване јабучне киселине. Киселину ову нашао је први Шеле још године 1785. и то баш у јабукама, али ју није чисту добио; чисту је добио први Донаван 1815. из оскоруша, но ои јој дао име оскорушна киселина. На три године после тога испитивао је Браконо обе ове киселине и доказао, да су потпуно једнаке, да је дакле то једна и иста киселина, те је од то доба остало само једно име а то је јабучна киселина. Јабучна киселина јако је раширена у биљном царству. Ретко .је којега илода у воћу нашем, где је нема мање-више, док је воће зелено. Киселина долази у соку воћном. Највише је има у незрелим и киселим јабукама и оскорушима, но долази и у зеленом грожђу, затим у незрелим шљивама, трешњама, па у многим јагодама, у дгуњама, у дувану, у чуваркући, у аканасу, у киму (семену), у корену шпарглину, у лешњиковој зеленој љусци. у очима на кромпиру и тако даље. Од ове киселине све ово кисело је и опоро. Каква је киселина или опорина, равна се по томе, чега још имаде у горњим предметима, јер јабучна киселина не долази туда сама, но помешана са другим органским спојевима. Јабучиу киселину прате обично винска и лимунска киселина. Међутим долази ова киселина и сама као киселина, но тада има поред ње ил калијума (вапника) ил магнезијума. Као што је Донаван држао, да је киселина у оскорушима друкчија од ове у јабукама, тако ,је пре било још разних киселина, за које се временом доказало, да нису ништа друго него јабучна киселина. 2. Јабучну киселину можемо чисту добити разним путем. Најбоље се добија из оскоруша, кад су црвене боје као ружа, јер онда је киселине у њима највише. Што су оскоруши зрелији, све је мање киселине у њима, па скоро је и нестане сасвим. Ради се овако:

Из оскоруша се исцеди сок, па се онда у њега сипа толико воде са загашена креча, да још слабо кисео сок буде. Затим се ово кува јако, да ври, дуже време, неколико сати, у бакарним судовима, док се не одели и не сталожи неки прашак као песак. То је неутрална калцијумова со јабучне киселине. Прашак овај вади се бакарном кашиком, чим се направи. Песак мора бити скоро без боје, јер бојна градива остану у киселој течности. Ако се пак усуло више воде са загашена креча, те сок није био нимало кисео, онда је ирашак врло прљаве боје. Сад се ова неутрална калцијумова со јабучне киселине ирелије врелом разблаженом салитарном киселином: један део киселине на десет делова воде; нешто се још прокува, процеди (филтрује) и остави, да се исхлади. Кад се охлади, видиће се лепи, повећи, скоро чисти кристали, који нису ништа дру:о него кисела калцијумова со јабучне киселине. Ако сад још у чистој води провру ови кристали, те онда остави све, да наново кристалише со, кристали ће бити нотпуно чисти и без боје. Ако се сад поново растворе кристали у води те успе оловнога шећера (олова-ацетата), сталожиће се оловна со јабучне киселине. Талог се опере водом и процеди, па онда раствори у сумпорној киселини или у сумпоро-водонику, те течност грије, но не јако, да се испарава, тако ће на иослетку остати јабучна киселина у сјајним, безбојним иглицама са четир или шест страна, које су већином једна у другој као у снопу или су и у кугли. Понекад се читава маса стврдне а не добије никаква правилна облика. Овим путем добија се јабучна киселина по Либигу. Пут је овај најпростији од свију. Киселина ова може се добити и синтетичким нутем, а то ће рећи, да се даде киселина вегатачки направити. Добија се из монобром-ћилибарне киселине и среброва оксида. После кемијског процеса постане јабучна киселина и сребров бромид. 3. Јабучна киселина је органска киселина и спада у ред јабучне киселине, у коме су још и ове: тартрона, цитрамална, феномална киселина и друге. Јабучиа киселина је троатомна киселина, јер има у њој трипут групе ОН, осим тога двобазна је, јер у њој долази двапут груна СООН. Теоретична фор-