Стражилово

144

СТРАЖИЛОВО

Б Р. 9.

симовић. То је, ето, друго истицање Костино у ваншколском раду и животу! Из Неште је свршетком школске године дошао

још оцу у походе са сталном намером, да прекине гимназију и да оде у наутику (морнарску школу). Ово је сад нов перијод у Костином животу. (Наетавиће се.)

КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ — У данашњем броју нашега листа почињемо доносити иа пера уваженог писца М. Димитријевића „Успомену н а покој ног приј атељ а", коју је године 1879. у листу „Позоришту" започео, а коју ће у нашем лисгу да настави и доврши. Уверени, да је тај почетак великој већини наших читалаца непознат, прештампавамо га ево, да бисмо одржали целину те занимљиве расираве. — Изашла је 147. свеска Народне библијотеке браће Јовановића. Као што смо у 6. бр. наговестили били, у тој су свесци „Бранковићи" из Рајићеве историје у преводу са црквено-словенског, и то до деспота Ллзара. Ако се и овога пута буде држало досадањег реда, онда ће наставак изаћи у свесци 149. За 148. свеску је, као што видимо из проспекта, намењена Шилерова „Марија Стјуартка" у преводу Симе Димитријевића Которанина, али „прегледана и удешена за српску позорницу". Ми смо пре две године (в. 7. број „Стражилова" од године 1885. на страни 215.—216.) рекли, да за Народну библијотеку отњуд не увиђамо нужде том , ирегледању и удешавању за српску иозорницу" па и сад и ио други пут велимо, да је управо несмисао сво то удешавање ту. Понављамо, да Народна библијотека нема да доноси позоришна либрета ни изворпа ни преведена, него уз наша ремек-дела још стране признате производе без икаквог случајног или баш и самовол>ног дотеривања и крњења. — Са половином овог месеца почео је у Панчеву излазити нов лист за политичне, иросветне и привредне цели под насловом „Воља народа." Издавалац му је и одговорни уредник Бранко Крчадинац. Љст ће тај излазити сваког четвртка на читавом табаку а годишња му је цена 5 Фор. Из позива на иретплату видимо, да ће „Вол^а народа" од 2. броја почети редовно доносити подлиске забавног садржаја. — Дође нам и 59. свеска „Отаџбине^ а то је свеска за месец Фебруар ове године. Угледао је у тој свесци света пре свега нрви чин нове историјске драме Драгутина Ј. Илијћа под насловом „Прибислав и Божана", којој је предмет узет из историје Поланских Словена у VI. веку. После тога долазе белешке уредника „Отаџбине", дра Владана Ђорђевића, о мобилизацији српске активне војске године 1885. Са овом је евеском „Отаџбина" опет почела доносити песме и ту је одмах песма Војислава Ј. Илијћа „У самљени гробови" из кола песама „IIутовање по Србији". Из свеске 55-те цастављен је у овој свесци превод Ауербахова романа „На престолу". Започет је чланак „К арађорђе и Русија, ј^едан прилог за историју спољње политике нове српске државе", а из 58. је свеске настављено „Какав устав треба краљевини Србији". Нове су ствари још: „Народ и напредњаци", потитичка студија проФесора М Миловановића, и под рубриком „Просветни преглед" расправа проФесора Ј. Миодраговића: „Класицизами реализам и наше средње школе". (О том ћемо питању и ми скоро донети у нашем листу расправу из пера проФесора дра Јована Туромана, који се у назорима својим дијаметрално разилази од Миодраговића. Миодраговић у овој својој новој расправи још није додуше изашао с бојом на среду, те би с тога тврдња наша о разилажењу назора Туроманових и Миодраговићевих била пренагл.ена, нарочито кад би-

смо овом последњем веровали, да у даљем току своЈе расправе неће говорити „ни против класицизма". Па добро, причекаћемо наставак те расправе, шат се уверимо, да ће Миодраговић по иравди „као педагог да свакохме да своје и пресуди: колико ко има права и штаје за школу.). У „Књижевном прегледу' оцењује К. Араницки оиширно, но неповољно Милићевићева „Омера Челебију", а под „Позоришним ирегледом" казује Богдан Поповић своје реФлексије о Моретовом „Е1 (1езс1еп соп е1 (1ез(1еп"; укратко реФерује и о нриказу те глуме на Београдској позорници те се без и најмањег повода и свезе неозбиљно те и неделикатно обзире на године врсне глумице Рргурове; што је истина, истина: такви мало сувише нестатпни изгреди не доликују иначе скроз и скроз озбиљној и солидној „Отаџбини". — Добили смо прву свеску скупљених списа Јована Бошковића. Ово је садржај тој свесци: 1. Треба ли књижевници да уче свој језик ? 2. О ненотребним туђим речима у српском говору. В. „Књаз" или ..кнез". 4. Из науке о језику. (То су важне оне Филолошке белешке, пгго су године 1881. и 1882. излазиле у Београдској „Србадији".) — Изашлаје 149. свеска „Летописа Матице Српске" а то је прва свеска за ову годину. На челу је свесци овој почетак једног лиска из историје васпитања у Срба", што га пише Мита Нешковић под насловом „3мај Ј ован Јовановић као педагог". Довршена је затим дра Јовановића-Батута „Грађа за медицинску терминологију" (слова П до Ш; додана је још и допуна, наиме преко двадесет речи, на које је др. Батут наишао тек, кад се већ почела „Грађа Ј штампати, те их није могао уврстити). За том грађом долази расправа Мите Петровића „Баре у Бачкој". Довршен је онда Ђорићев „Владислав, краљ угарски" и настављене су српске народне приповетке из Горње Крајине, што их је покупио Владимир Красић (у овој су свесци: 11. „Бог и свети Петар", и 12. „Доста се и намучио"). Под рубриком „Књижевност" има критика Мите Нешковића на дело Срет. М. Аџића: „Ручни раду мушкој школи", које је прошле годиие у нашем лисгу (в. 45. број „Стражилова" прошле године на сгр. 1577.) оценио Милан Данин. Носле те рубрике долази „Гласиик из сриског и словенског језика" и ту је реч о најновијој драмској књижевности у Руса. Извода из записника књижевног одељења и одбора има само два и то је једнО свечана седница о светом Сави 1886. године, на којој је покојни Рајковић говорио у славу Јовану Мушкатировићу а Миша Димитријевић у славу Димитрију Матићу; друго је седница књижевног одбора на глас о смрти Јована Суботића. — У издању браће Јовановића у Панчеву изашла је у српском преводу Иавла Ј. Мандића ХоФманова нриповетка „Школа патње". То је 13. прича из ХоФманове збирке а једна од најлепших приповедака за децу. Језик у преводу није баш прве врсте — има у њему облика као „дрктећим- 1 (стр. 41.) и недопуштених провинцијализама као оно специјално банатско „кући" на питање: где? (стр. 89.), — али је ипак доста чист и течан. — Књизи је цена 35 новчића. — У 3. броју „Кпјггеупе 8шо1зге" најтоплије се препоручују Веселиновићеве „Слике из сеоског живота" на основу оцене дра Милана Јовановића, коју је овај саопштио у 58. свесци „Отаџбине"*

САДРЖАЈ: Завођанка. Прича Симо Матавул>. — Под старост бердо. (Наставак.) —- 0 кнезу Лазару. (Наставак.) Усиомена на покојног пријател»а. Од Мише Димитријевића. — Ковчежић. Књижевне белешке.

„СТРАЖИЛОВО" излази сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 ф . 50 н. на по год., 1 ф . 25 н. на четврт год. — За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 ф . на годину. — Рукописи се шаљу уредништву а претплата администрацији „Стражилова" у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижара В. Валожића у Београду. СРПСКА ШТАМПАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТИћА У Н. САДУ.