Стражилово

Б Р. 15.

Сријему, ашта ли ћеуСр'јему Турцима? ГГа извади ноже од појаса, удари се посред срца жива; мртав паде на земљицу црну; Рајко паде, Маргита доиаде ? Пишти љуто, како змија љута, — иа дохвати Рајкове ножеве, удари се иосред срца жива". Маргита ђевојка из Сланкамена у Срему не говори много, не какоће дуго, не бира најбираније речи, не пренемаже се, не увија се и не развија се на дугачко и на широко, већ чим „Рајко паде, Маргита допаде. па дохвати Рајкове ножеве, удари се посред срца жива". Она се удари посред срца живаи паде покрај Рајка војеводе, а нити јој је војвода Рајко био какав род, нити су јој оне силне војеводе, које помиње Рајко, и које Маргита назива својом браћом, била права браћа, као год што ни Чича на Јарку ни патријарх Рајачић ни Дели-Татомировић није Сандићу никакав род — но Маргита се удара посред срца жива и паде покрај Рајка мртва а г. Сандић, и ако је стотину — мало је! — хиљаду пута понављао и у најразличнијим варијацијама понављао оне последње речи Маргите ђевојке, изречене на сланом камену крај Дунава у Срему: „Браћо моја, српске војеводе, како бисте, како преминусте, а како ли робље остависте, робље ваше све турско подножје", нит је пао, нити пада, нит се удара посред срца жива, већ живи и животари — не живи да богме, као што адвокати живе, али тек живи и живећи бога хвали и „те деум лаудамус" пева а нарочито на крају године, мацарске школске године! Шта с' видио дакле, шта си смиловао, а на томе госиодинСандићу, и што нам Сандића помињеш? Но па кад г. Сандић није ништа, или кад сте тако љутити на Сандића, те нећете ни да чујете оно, шта Сандић каже о Хрватима и како Хрвати, н. пр. Дон Миховило Павлиновић, братски, баш братски о нама пишу, — ја вас нећу ником више слати већ бих вас само замолио, да прочитате само онај извадак из опширпијега дјела о одношају србских деспота и доселица напрама круни и краљевини ХрватскоЈ и Угарској год. 1426—1503., који је др. Фрањо Рачки

у „Књгокевнику", часопису за језик и повјест Хрватску и Српску, у II. години (г. 1865.) на страни 476. и даље приопћио, и где г. др. Фрањо Рачки између осталог, а на стр. 484. и ово вели: „Ови податци сведоче белодано, да деспоте нису у Угарској и Срему уживали изнимних какових повластица и права, већ да су само такове повластице и такова нрава имали и напрама круни и у краљевини и у жупанији, какова уживаху по уставу, закону и обичају остали достојанственици, племићи и властела. 0 каковом иосебном уиравном земљишту, о каковом изнимном иравомоНју у Оремској жуианији не може бити за оно доба ни сиомена ". Тако је год. 1865. — дакле само с две године р&није — иисао о десиотовини сриској у Орему год. 1426—1503 год. тај г. Рачки, коме сада тако одушевљено кличете и вичете урнебесно: живио! Ја вам и опет кажем: пазите, будите на опрезу, немојте се заносити, не вичите: живио! не уздајте се, нити изгледајте, да вам помоћ дође с те стране. Нису наши стари бадава рекли: „Латини су старе варалице". Чувајте се, да вас не уједе или репом не ошине љута гуја! Биће боље да пређемо преко г. Рачког — на дневни ред, на Грка Лаоника. Истина да су и Грци лукави били вазда на и данас да су лукави; да и нага народ зна, да је Грк „пријевара стара". За то је још онај стари Грачанички протопоп Јефимије лЗ^нднннв" изДушановог века познавајући врло добро »ггордје н кмсокоушне ^лопомнноуцне Грекн ' у писму свом писаном, као што господин Панта мисли, око г. 1352. рекао: »Немм да воудоутг. оуетн нхв (т. ј. Грка) лћстнвме" али је опет Грк племенитији и — ближи нам је од Латина и од Латинина. Та нека и једне и друге носи — мутна вода! Али што ти ту све једнако помињеш Латине и Латинине, кад г. Фрањо Рачки, као што смо већ једаред рекли, није ни Латин ни Латинин, већ чист-пречист, овејан и препреден Хрват и хрватски син, и хрватска дика и заточник. Живио г. др. Фрањо РаЧКИ ! (Наставиће се.)

УСПОМЕНА НА П0К0ЈН0Г НРИЈАТЕЉА.

у тоспада ј редно ће бити саопштити овде и так Т р е ^ ег комада. Исти је за нас лико интересантаи, што таЈ посао још у раније доба ђаковања Костиног на гимназији. Ево тога почетка:

ОД МИШЕ ДИМИТРИЈЕ ВИЂА (Наставак.) поче-

ЧИН ПРВИ. ПОЈАВА ПРВА. (Сокак. Драгомир сам.) Драгомир. После тол'ко труда, после тол'ко зноја, Нађох те најиосле, голубице моја! Ма где су те муке, што триио не би,