Стражилово

238

СТРАЖИЛОВО

Б р . 15.

никако и не називају нижим гимназијама, већ нижим реалкама. Јер чиме се управо у целоме свету разликују ниже гимназије од нижих реалака? Разликују се тиме, што се у првима уче стари језици, а у другима не уче (изузевши немачке реалке I. реда, у којима се кроз свих 9 разреда учи латински језик). А у нашим нижим гимназијама нема спомена о оним предметима, који чине разлику између нижих гимназија и нижих реалака, већ се у њима искључиво уче они предмети, који се свуде уче у реалкама (изузевши, као; што рекосмо, немачке реалке првога реда). И тако је, као што мислимо, свакоме јасно, да ми немамо 18 мижих гимназија, веЛ 18 нижих реалака II. реда, и да тако исто прва четири разреда гимназије београдске, крагујевачке, нишке и зајечарске нису четири нижа разреда гимназије, веИ 4 нижа разреда реаске II. реда. Заводећи у нашој отаџбини гимназије, нисмо разумевали устројство страних гимназија, па смо своје средње школе, које смо назвали гимназијама, удесили најпосле тако, како нигде под овим небом нећемо наћи. У гимназијама ма ког народа уче се готово исти нредмети, и број је ових предмета незнатан с обзиром на оно кардинално педагошко правило: поп тика вес! тићит (не много већ темељно). На пр. у гимназијама немачког народа, које имају 9 разреда, које служе за образац гимназијама свију народа, и са којима су и Французи после Седана своје гимназије готово изједначили, уче се ови предмети: 1) наука о хришЛанској религији, 2) немачки, 3) латински, 4) грчки, 5) француски, 6) историја и географија, 7) рачун и математика, 8) јестаственица, 9) физика, 10) иисање, 11) цртање. Зар ми не бисмо могли задовољити се оваким наставним планом? Јесу ли оваквим планом искључени реални предмети ? У нас како ко спомене „класичну" или „хуманистичну" гимназију, одмах се удара у сва звона, како је то така гимназија, у којој се учи само грчки и латински. Ама нису ни из чијих гимназија искључени реални предмети; само се из њих учи онолико, колико је потребно да се зна, да се са успехом могу наставити на университету. Онолико из природних наука, колико се у нашим гимназијама учи, не учи се нигде на земном шару. С обзиром пак на то, што су наше гимназисте претрпане природњачким предметима, може се

с пуним правом рећи, да су природне науке главном основом васпитања наше младежи и нашег народа. А ,,где се ириродне науке учине једином или главном основом васаитања младежи и народа, ту %е се одгајити хладан, иразан и без духа нараштај, у којем закржљаве највиша добра човечанства. Суров материјализам, обожавано златно тело јесте неминовна иоследица тога култуса ирироде." (Види К. Е. 8сћпп<1в Епсус1ораесИе с1ев §-е8атт(;еп Етећггп§8- ип(1 Ш^егпсћ^втеезепв, III. В<1. 8. 61.). Вре но што одем даље, ваља овде да споменем још један факт, који треба пред очима да имају сви они, који ма најмањег утицаја буду имали на преустројство наших гимназија. А факт је тај ево ово: Искуством је доказано, да се празнине, које гимназија у природњачким знањима остави, па университету могу испунити; али да се слабо знање језика не може са свим накнадити ни поред највећег труда на университету. А сад да видимо наставни план наших гимназија. У нас је при прављењу наставног плана за наше гимназије, које имају 7 разреда, учињено са свим противно поменутом кардиналном педагошком правилу, јер ево масе предмета, што се у нашим гимназијама уче: 1) наука храш%анска, 2) сраска граматика, 3) старословенска граматика, 4) литерарни облици. 5) историја литературе, 6) латински, 7) француски, 8) географија с космографијом, 9) немачки, 10) историја Срба, 11) историја света, 12) иознавање човека, 13) ботаника, 14) зоологија, 15) минералогија, 16) бијологија, 17) антроиологија и хигијена, 18) геологија, 19) хемија, 20) физика, 21) аритметика, 22) алгебра, 23) геометрија, 24) цртање геометријско, 25) цртање слободоручно, 26) красноиис, 27) гимнастика и војно вежбање, 28) иевање (необавезно), 29) стенографија (необавезно). *) Камо тога мозга младићевог, који од оволике масе предмета неће ослабити ? Камо тога тела, које под теретом оволиког броја предмета неће клонути ?

1 ) Овај наставни план наших гимназија објавио је берл&нски ХекбсћНЊ Шг (1аз Сгутпазха^езеп у својој новембарској свесци од пр. године са овом пропратницом: „О наставном плану српских гимназија добисмо овај преглед. Преглед тај доказује, да ми школе са таквим наставним планом не бисмо признали за гимназије."

(Наставиће се).