Стражилово

Б Р . 17.

СТРАЖИЛОВО

267

НАШЕ ГИ ОД ЈОВАНА (Нас Ироф. ВујиЛ каже односно класичне наставе (види Просв. Гласник, 16. свеска, г. 1880.) у нашим гимназијама ово: „На испиту из латинског језика недовољан резултат казује само „како се на по иута застало, у нерешивости, на коју страну да се прегне: на страну класичког или реалистичког образовања." (Већ на писменом испиту из прве редовне серије пало их је 22, а дефинитивно 14). Истиснут по наставном плану из нижих разреда латински језик не да се наравно за три године толико изучити, да приправници на испиту зрелости (и са речником и са помоћу професора) „познатије класике" разумети могу, као што правила траже: ту ваља прегнути на једну страну. Аи* Саеваг аи! шћШ" У извештају пак свом о испиту зрелости у крагујевачкој гимназији за г. 1884. (види Просв. Гласник, св 5. и 6. за год. 1885.) каже проф. Вујић ово: „Најзад што се испита Латинског језика тиче, успех је врло повољан нрема уском облику часова у само три виша разреда по садањем програму. Међу тим чини ми се, да би по више факултетско образоваље (нарочито на философском факултету историјско-филолошког одсека) корисније било, кад би се латински језик почео учити у IV. разреду, а грчки бар са по два часа недељно у VI. и VII. разреду, јер овако ни мало не одговара достојанству наше велике школе, да се у њој почиње учити грчка писменица!" Проф. НиколајевиЉ напомиње у извештају, који је г. министру поднео о овогодишњем испиту зрелости у београдској гимназији, како је по његовом мишљењу мало, да се латински језик учи само у три виша разреда гимназијска, већ да би требало да се спусти још бар у IV. разред. Писац ових редака каже у свом извештају, који је ноднео министру просвете о испиту зрелости у београдској гимназији за год. 1885. (види Просв. Гл. св. 15., г. 1885.) ово о нашим гимназијама: „Све скупа узевши ово је моје мигаљење о резултату седмогодишњег рада гимназије београдске, па и осталих гимназија. Нигде овај рад није мучнији и нигде испит зрелости није тежи него у нас, а нигде мања спрема за већину струка, које се уче на Беликој Школи и на университетима, него у нас. А узрок томе? Што они просветни заводи наши, које ми називамо гимназијама, нису гимназије у оном смислу, у којем образовани народи разумеју, као што сам то

М Н А 3 И Ј Е. ТУРОМАНА. 1вак.) већ у једној свечаној прнлици рекао, и што овога пута са најдубљим убеђењем понављам. Са изговором, да су „ наше гимиазџје удешепе ирема нашим иотребамл" , не можемо се ни иред ким одбранити, нити пред самима собом, нити пред образованим светом, нити пред потомсгвом. „Пгату ли „наше нотребе" бесмислицу. да наш гимназиста, учећи у П. разреду ботанику, учи механично латински имена свију трава, а овамо ће тек у V. разреду почети учити језик латински, и да се тако без икаква узрока наше гимназисте тако рано принуђавају мрзити на онај предмет, од којег нема важнијег у гимназијама свију образованих народа ? Ишту ли „наше потребе", да гимназисте наше у V. разреду почињу у један мах учити три језика: латински, француски и старо-словенски ? Ишту ли „наше нотребе" таку аномалију, да гимназисте наше у V. и VI. разреду уче и сврше физику заједно са таким математичким доказима, у којима долазе и тригонометријске функције, а ове се уче истом у VII. разреду? Ишту ли „наше потребе" да се гимназисте наше иретриавају оноликом масом природњачких предмета — гисЛ тЉ^ев^афхе то1е — колике не видимо у гимназијама ни једног народа?*) Ишту ли „наше потребе" да се учење француског језика не надовезује бар на једногодишње или двогодишње учење језика латинског? Ишту ли „наше потребе" да гимназисте наше, који иду у седморазредну гимназију, уче иуне две тодине у IV. и V. разреду хемију као засебан предмет, кад овамо видимо, да н. пр. немачке гимназисте, који иду у гимназију са 9 разреда, хемију не уче као засебан наставни предмет, већ или уз физику или минералогију ? **) Ишту ли „наше потребе", да се историја света

*) Немачке гимназије састоје се из 9 разреда, па за свих 9 година учи се ХаЂигћезсћгеЉип^ највише 10 часова. У нас траје гимназијски течај две године мање, а природ" ним наукама, камо нисам урачунао физикј , дато је у нас 24 часа. **) Цео квантум знања, што га гимназисте страних гимназија у хемији себи прибављају, и поред којег са врло повољним успехом учерве овог предмета на университету настављају — позивам се на прве ауторитете у хемији, као што су Љбиг, за тим ироФесор хемије иа циришкој политехници Болеј (Во11еу) и проФесор хемије на берлинском универсиситету ХоФман —- смештен је на 10—15 листи обичне осмине