Стражилово

Б р . 17.

269

течај гимназије, да би се то исто могло чинити и за све остале струке. Од ових људи требало би изискати опширне извештаје о њиховој мисији, штамнати их и разаслати наставницима средњих школа ио оним струкама, не би ли и тим наша средње-школска практика ударила одређеним и реалиим правцем к оној сврси, што је мало више казах и за коју мислим да води к савршенијем развитку средњих школа наших. Новац, који би се на ово потрошио, донео би несумњиве и сигурне користи". Специјално баш о класичној настави у напшм гимназијама рекао је Новаковић поздрављајући 12. авг. год. 1881. као министар просвете подужим говором главни збор главног просветног савета, који је израдио данашњи наставни план гимназијски (види Просв. Гл. 15. и 16 свеска, год. 1881.) ево ово: „Целина наставе у латинском Језику добија се, кад се с овим, што је у гимназији (по 6 ч. недељно у три виша разреда) састави оно, што јеу дотичном факултету велике школе. С добрим програмом, удесним књигама и честитом наставном снагом а при већој зрелини ученика моћи ће се свршити оно, што у другим земљама настави гимназијској као минимум припада, тим пре, што ее у свима земљама ректификују и смањују средњевековним традицијама обележене основе".

Најпосле да узмемо на ум још неке речи, које се односе на класичну наставу, а које је изрекао др. ПанчиИ (види његову Флору у околини београдској, друго издање, Београд, 1878., стр. III.): „Терминологијском речнику додао сам и датинске термине, како би ученик честим загледањем могао да запамти; то ни за кога неће бити од штете, а они, који мисле, да што даље у овој науци пођу, с временом ће да се увере, да без латинског језика ботаничке науке нема". „Без латинског језика нема ботапичке науке" каже професор ботанике на великој школи и главни представник природних наука на словенском југу. А шта тек да рече који професор права, а нарочито професор римског права, имајући пред собом слушаоце без знања језика латинског, па и грчког? ЈЦта ирофесор историје, особито грчке и римске? Шта професор опште литературе? Шта професор ма ког живог језика, а особито француског? Шта професор философије? Шта професор археологије ? Шта професор славистике ? Па тек шта професор класичне филологије? Још један пут ионављамо: Када такав један ирој у природним наукама, као што је Нанчић, нашој интелигенцији довикује, да без латинског језика ботаничке науке нема, то је онда још више нешто него ат<к $сра (он рече). ч ^ (Наставиће се.)

БРАНИЧ СРПСКОГА ЈЕЗИКА. АЛЕКОАНДРУ ОАНДИћУ

П Р И К А 3 А 0 („И 0 С В Е Т И Још један пут о оложеним речима, Г. С. Лекић у својим „Примерима за латинске облике" I. и II. делу употребљава сложену реч земљокруг за ог1лв 1 ;еггагит. Ја мислим , да не ће бити добра ова сложена реч, и гледаћу, да то и докажем. Одмах морам овде казати, да ми није јасно, за што ватрогасац није добра сложена реч, и одговор г. Т. Маретића у 0. броју „У1епса" није ме о томе задовољио. Морам признати, да су те наше сложене речи врло тешка ствар и то с тога, што несу похватани закони, по којима постају. 0 овоме је нисао Миклошић ; а Даничић у својим „Основама" није писао засебно о сложеним речима, него је сложене и просте речи заједно по наставцима њиховим расправљао. На стр. 7. својих „Основа" вели Даничић: „За сложене ријечи нијесам оставио особита дијела у овој књизи, него сам их разредио међу ријечи, међу које припадају наставцима, којим постају, једно за то, што без њих много којешта знатно не би било

0") .Т 0 В А Н Ж И В А Н 0 В И Ћ. освијетљено онолико колико треба, а друго — и највише за то, што је у њихову постојању главно наставак, јер их без њега не би ни било. Што би у њих могло бити особито мимо остале ријечи, то је само састављање дијелова њихових, па се и то готово све по себи разумије и излази из онога, што је већ речено, нити се само у сложенијем ријечима јавља, него и осим њих — у другим ириликама бива." Ја мислим, да би боље било, да је ђура Даничић засебно обрадио сложене речи, па би нам онда из гомиле примера била и јаснија правила, која је он истакао на стр. 6. својих „Основа". Овако ево при свем том не знамо, је ли добра реч сложена ватрогасац и хоће ли бити добра земљокруг, коју употребљава г. С. Лекић. ђура Даничић је мислио, да ће нам сложене речи бити јасне и онако како је написао, али ево мени се чини, да нам није та ствар баш са свим јасна. За то мислим, да не ће бити излишно, ако о овој ствари опет неколико речи речем с том намером, не