Стражилово

264

СТРАЖИЛОВО

Па на ме гледиш тужан и сетан, Кб да ме питаш, што сам несретан, Шта тишти моје ледене груди Ох, та ти не знаш, какви су људи! 0 Лиле, Лиле, кученце мало,

0 КНЕЗУ ГАСПРАВЉА (Нает Но док сам ја разуђивао Рачког и претресао Грка Лаоника; док сам читао и прочитавао наше књиге „староставне" и чатећи књиге „староставне" сузе ронио; док сам напослетку помињао нашег славног Јована Рајића и испричао, шта Јован Рајић у тексту, шта ли најновији и наравно најславнији историк наших дана у Гласнику говори о кнештву у Подунављу, у којем је кнештву било све Кучево и све Браничево, и како је дар Степан кнештво то дао у државу Вуку Бранковићу а не кнезу Лазару •— силан свет онај, што се око нас скупио био и што се онако одушевљавао за г. Гачкога и онако одушевљено викао урнебесно живио! г. Рачком, мало по мало, не могавши издржати мучно мучање и немо слушање, разишао се и већина је отишла и уклонила се на другу страну, да другоме кличе и живио! виче — и само је заостао малени део од онога света — мањи део, ваљда рагв вашог између оне гомиле. И ти, што су издржали до краја и заостали, да чују, кога је по најмлађем и најно вијем историку српском, а све гледом на Грка Лаоника, цар Стефан за свога намесника и главара напокон посгавио у Подунављу, онако уморни — а уморило их је прво викање и клицање а потоње слушање и прислушкивање и размишљавање о оном, што се чатало из књига и разбирало по ситним књигама — рећи ће напослетку: Но па која нам је фајда од свеколиког тога чатања и пребирања и нашега слушања, и шта смо добили тим? Шта је последак? Шта нам остаје? Шта сте добили? Шта сте могли друго добити него оно, што су ваши оци, ваши дедови и прадедови у сличним приликама добијали? И оци ваши и дедови ваши и прадедови, кадгод би терали лиса, истерали би курјака илити вука. И ви сте тражили кнеза Лазара у Подунављу, но тражећи кнеза Лазара, истерали сте Г>ука, Вука Бранковића; тражили сте и питали сте, распитивали сте, кумили сте и Латине старе варалице и лукаве Грке, да вам кажу за. кнеза Лазара главара, царем Степаном постављенога главара у Нодунављу. Лазара сте тражили, али

Ево шећера, што је остало! (), ходи, ходи на крило моје, Да гледам мудре очице твоје! Сав свет ми даје само чемера, А ја ћу теби дати шећера. Лиле! Лиле! Вл. М. Јоваповић. ЛАЗАРУ. И. I* У В А Р А Ц. !ак.) сте нашли Вука, Вука Бранковића и у Браничеву и у Кучеву и у целом Нодунављу! Икоже отцм кдшн, тдко н км! Проклет био Вук! И нроклет да је и онај, који је први казао и записао, да је цар Степан ноставио Вука главаром у Иодунављу! Ироклет био тај Грк из Атине а с њим нек је нроклет и овај Не куни, немој проклињати! Клетва ти неће помоћи! „Не кун', не кун', драги, не куни тако, „Заборавит' љубав није так' лако!" Умири се и не очајавај, брате мој! Још није све пропало! Нек пише Грк шта хоће, али не мора оно, што Грк пише, бити, и није оно, што он пише, истина. Причекај малко, док растоваримо и растеретимо најпре нашег нашинца од товара и тере/га, који је сам а без нужде натоварио на своја леђа, пак ћемо онда и оном Грку у лице завирити. Гачки је написао у тексту, да су у бановини Мачванској стражу стражили за угарског краља Лауша I. бан Андрија Лацковић од г. 1351.—1356. а од 1356.—1374. Никола Горјански и за њим Иван Хорват, и то, што је Рачки у тексту написао, то није он измислио или из нрстију исисао, већ то је он из листина извадио, и то стоји и остаје. А оно, што је исти Рачки у ноти написао, за то ни.је управо Гачки крив или је само у толико и он крив, што није казао, по коме је он онако оно у ноти написао, већ је тога ирећутао а истакао само Грка Халкокондила или — што је лакше — Лаоника. Рачки је требао да каже, да је тако, као што он у ноти пише, речи Лаоникове разумео Рус Мајков, а ми би онда Гуса за врат. Наравно да се онда не би њему, т. ј. г. Гачком у Загребу, већ Русу Мајкову викало: живио! трипут живио! Но сад је све то понеари! Рачком се викало: живио! а није заслужио био то живио; но после већ се отворила била уста да вичу: Регеа1;! и да ја нисам запушио та уста — но о себи нећу да говорим и није говор о мени, већ о Рачком и о Мајкову. Рачкога смо опростили беде те је дошао ред на Мајкова, који на стр. 87. пише: „Вук је био зет кнеза Лазара, који за Душана управљаше