Стражилово

Б Р . 18.

СТРАЖИЛОВО

277

АГИТАТОР.

Р О М А Н

II. [ре него што наставимо прииоветку, треба ■да упознамо своје читаоде мало више са личношћу, којој је намењена главна улога у овом скромном делу, што ће се развити овде, а то је садањи одветнички кондипијент Андрија Корен. Има око тридесет година и пре је повишег него средњег раста, коштуњав је и витак; кратке риђе браде и дуге натраг забачене косе, па изгледа озбиљан, но озбиљност му у неколико кваре двоје малих, тамних и врло веселих очију. Није леп, али нико не сме рећи, да је баш и ружан; нешто симпатично и пријатно одсева са његова лица, да му се нико не може отети. А и носи се елегантно, како и пристаје одветничкому кандидату. Корен је после бурних часова свог учења и доцнијег клаћења по разним уредима и писарнама доспео на послетку до општинског тајништва у Борју. ТТосле годину дана напусти и то место. Борјански одветник др. Храст увидио је у разним приликама, да има у том млаДом човеку још доста доброга, и одлучи, да га поврати на стару стазу: узео га у своју писарну. Али уједно морао се обвезати, да ће положити још неположене испите. Корен је радосно обећао све, вредан је у послу и сваким је даном све више напредовао, само се не подврже испитима. „Та има још времена", одговарао би, кад би га на то подсећали. Прође година за годином, а наш Андрија још без испита и онда, кад смо га срели у очи нове године, где се враћа у Борје. А како се успео у друштвеном погледу неколико стеиена на више, изабрали га и читаоничким одборником; па у тој важној служби видимо га и .данас на читаоничкој забави. Вечерас је на брзу руку именован редитељем и он се драговољно примио тог неблагодарног посла. Читаоничке се просторије нагло пуниле. Забава у очи нове године је највише у вољи Борјанским грађанима и то ради томболе; млађи свет се пак радује игри, којом се мора отпочети нова година. То захтева стародавни Борјански обичај, — откако постоји читаоница. Лане је увео одбор новину, и конзервативнији друштвени чланови озбиљно су климали главама, јер — шта то има да значи? Објављено предавање врло их је узнемирило. Но с друге стране мучила их љубопитљивост и били су у бризи, да ће им замерати, како нису способни, да разумеју предавање. Па тако је ето вечерас читаоничка дво-

И 3 СЛОВЕНАЧКОГА ЖИВОТА. • НАПИСАО ЈАНКО КРСНИК (Наставак.) раиа много пунија, него икад до сада. Благајник, лекарник Сок, таре руке и честита бележнику на свестраном успеху. Сам пак суди, што је више општинства, тим ће више и таблица продати за томболу, а читаоница треба новаца за беседе, док дођу покладе. Не само дворана, већ се нануниле и остале собе. Општинство се по њима разредило, као да је разређено по дијетним разредима. У првој су соби два подучитеља, неколико судских и других писара и иорезних веџбеника. Другу су собу заузели надучитељ, порезни надзорник и контролор, грунтовни књиговођа и неколико грађана, —• разуме се богатијих; ко је ожењен, довео је собом и своју жену. Трећа се соба спорије нуни. Млади неожењени судац и његов адјункт већ су ту, а с њима одветник др. Храст са својом женом. Говоре и нагађају о другима, хоће ли доћи или не ће. Гостима са стране се не надају, јер је на пољу дебео снег. „Па Боле ми је обећао, да ће довести своју Милицу," тврдио је Храст. „Колико јој је година?" запита адјункт тромо. Има обичај, да говори лено. „Чекајте, да срачунам! Петнаест, — не, шеснаест, — седамнаесту наступа. ТТомислите, најлеише године!" „Премлада, премлада! То је дете!" „Јест и није!" смејао се одветник, „ја најволијем те године." Жена га удари ленезом лако по руци. „Ти си увек онај стари грешник!" „Смири се, мила моја; ко много хвали, тај не купује." „Је ли лепа?" запитаће судац. „0, гле идеалисте! Не знам, каква је сад, али лане, ире но што је послао Боле у Швајцарску, обећавала је много. Сад се вратила и канда ће остати код куће. У вратима се чуло шкрипање нових ципела и у собу ступи наш познаник пл. Руда у фраку, са белом пошом и цилиндром. С њим уђе вечерашњи редитељ Корен. „Представите ме дакле!" шану први редитељу У ухо. Корен му учини одмах по вољи, али некако усиљено и хладно, као што раде људи, код којих није то обичај. Кад је представио малој дружби с-вог најновијег познаника, оде у предње собе; још се једном