Стражилово

Б р. 23.

СТРАЖИЛОВО

363

ге§1ит потеп аЛерШа ев!;, АпАгеае е4 (Зтоео, е1;с." По Барлетију дакле нри иодели царевине допала је кнезу Лазару доња, а Николи жупану горња Мизија (Мезија), Гоманија пак тројици браће: Вукашину краљу, Андрији и Гојку. Из тога се види, да Барлетије већ није знао, шта су Гимљани под доњом, шта нод горњом Мезијом разумевали, но је употребио те римске називе, да означи сриске земље, које је ноделио на доње крајеве (т&пог Муаа) и горње крајеве (Ужице, Гудник, Сенице и даље), где је Никола жунан госиодарио — (аирепог Муша) а све несрпске земље: Маћедонију, Албанију, Тесалију, назвао је Гоманијом. Талијанац Бонфин, угарски Ливије на концу ХУ. века, иише: „1п трегшге Мута Возпа е†е* Навша, а (;ег^о 8е1 - У1а- 111 гп/епоге Мупа Ви1§апа соШтеШг." Приведеном из Барлетија месту одговара оно место у мемоарима онога арбанашког господина, које гласи: 8^е1апо, ^епего ТЈго810 8есипс]о, 11 ^иа1е тапсо вепга ћеге<И; опЛе 1е ргтслраН 81101 §е сКуезего 1' 1трег10 8ио. А1 Соп(;е Гагаго регуеппе 1а тјеггог 8еппа, е 1а -чирегшг 8егг>га оуого Ви1^апа а Ж1со1о 8иррапо, е ћгМа 1а поуа Кота а1Н 1;ге 1га4е1П, уИеНсс!; Уо1савшо, сће поте ге§1о ^епеуа, Апс1геа е! Со1со е1;с. (Нор:Г, Сћгош^ие8 Сггесо-Вотатев р. 305.). Но на стр. 309. каже исти писац наопако: П Соп1е Вагаго ргеае 1а зирепоге бегуја, Шео1о 2ирап1 /' гп[еггог 8егта аИах Ви/уагга — а опет на стр. 311.: е! НеЛеиа, сћ'еБ1)е Ва/аго, сћ.е Ги ро1 Резро1о с1е1 1350. (1е1 гп/еггог 8епга АеИа Втдагга. Исто тако и на стр. 270. Арбанасин не зна дакле за две Мизије, већ за две Србије „1е с!ие 8егу1е" (стр. 305. и 309.), горњу Србију и доњу Србију или Бугарску, и на једном месту даје кнезу Лазару доњу Србију а горњу или Бугарску Николи жупану; али на друга три места пушта кнезу Лазару доњу Србију названу „Ви1^апа", <1еШ, или с1кЛа Ви1§аиа, остављајући наравно горњу Србију Н иколи жуиану. Њему је дакле у опште Мизија=Србија и дели је на горњу или праву Србију и доњу или Бугарску и у ту доњу Србију или праву Бугарску ставља нашег кнеза Лазара а горњој даје за господара Николу жупана. И на тога сметењака а наиме на оно његово сметено „т&пог 8егт (1еМа — АкЛа — Ви1§апа" познвају се неки наши сметењаци још и данас, да докажу само, да је осим наше српске земље било још неке доње Србије тамо негде у Маћедонији, коју исти Арбанас с Тракијом, Епиром и Пелопонесом ставља у „Гоманију". Но да би ублажио колико толико г. Нанту, свраћам пажњу његову на оно место старог хрватског летописца, где се каже : „Атига!;, саг Шгвк!, раза и §гес1и 1 §аћро1е — 1 рорПгп кга1еУ81;уо оН 8еппе пг&пе, ка 8е гоуе ћи1§апја, 1 опо ос1 тасИоше 1 ос!

8епге р/8пе и (Агк1у IV. Ге1;.ор18 II. стр. 43. ; ср. стр. 63. и у Хопфу стр. 336.) Но шта је са оним Николом жупаном, којег Лаоник на два места помиње, али га чак у Трикалу и Костур, односно у Костур и Охрид шаље. Аћег ттагит, ос1ег лтоги т (Ке Регпе 8сћлус1&и! Да не буде тај Лаоггаков жупан Никола овај наш Никола жупан, син Алтоманов, синовац Војислављев а унук старога Војина, „мила зета од Србије краља"; и којега Николу жупана Лаоник на оба места уз Вука Бранковића, зета кнеза Лазара, спомиње? Да није и ту Лаоник начуо нешто о сукобу између Николе жупана с једне и кнеза Лазара и Вука Бранковића с друге стране, а незнајући тачно, где су управ биле државе тих такмаца, иогрешно преместио жупана Николу међу Цинцаре и љуте Арбанасе, међу којима му није било ни места ни станка као правом и чистом Србину. У повељи једној од 21. Августа 1362. (в. Моп. 8ег1). 169.) назива цар Урош кнеза Војислава, стрица Николина, братом царства му. Зашто и по чему ? Г. Панта одговарајући иа то нитање каже, да га цар Урош зато зове братом, што се цар Урош раставио са првом својом женом Влахињом и узео за жену Јелисавету, сестру кнеза Војислава и кћер старога Војина. Но како то осим г. Панте нико други не каже, то ја волим веровати старцу Милији, који и иева и каже, да су Војиновићи или синови старог Војина били нећаци цару Стенану или да је цар Степан био ујак Војновићима, т. ј. да је једна од кћери Уроша III. (Дечанског краља) а сестра цара Степана била за Војином, о ком Дифрен по Орбину на стр. 135. пише: Уошив, сотез 1Јвс12еп818, 1;ап1;а арис! Нговтт саесит, 8епчае ге§ет, аио1ог11;а1;е уаћи!;, и1; поп 8о1ит Сће1теп818 тоЛо СотИаШа, Ка§'и81еп81 а§го иш1кр1е соп1;егт1'п1 ргае[ес1игат, 8ес! е! Дот1П1ит а1) ео 1п 8оћс1ит оћ^пиепЧ." Знамо, да се једна кћи Уроша III. удала у Хрватску у кућу Шубићеву и да је била за Младеном III., кнезом Клишким и Скрадинским, који је умр!,о 1348. г. и за собом оставио нејаког сина Младена IV'., и да се та кнегиња Клишка, сестра цара Степана, звала Јелка, Јелена, Јелача. Гекао сам нагађајући, да је друга сестра Душанова, може бити Теодора, дала руку Дејану, потоњем севастократору и деспоту. 11 за те обе кћери Дечанскога краља Јелачу и Теодору знамо из родословних слика по манастирима и из родослова, састављених по тим сликама. За трећу кћер краља Дечанскога не знају ни једни ни други, но покрај свега тога могао је Урош III. имати старију и од Јелаче и од Теодоре кћер, јер старац Милија знао је ваљда, а и певац краља Дечанскога знао је ваљда, зашто старог Војина зове