Стражилово

364

„милим зетом од Србије краља" а синове Војинове сестричићима или нећацима цара Стенана. По том су цар Урош и кнез Војислав били међу собом братучеди и с тога цар Урош назива у поменутој нанред повељи кнеза Војислава, као брата свога од тетке, братом царства му. Но о Војиславу Војновићу, стрицу Николе жуггана, доста, а ко жели што више знати о њему, нека чита већ толико пута номенуту расправу г. Конст. Јиречка. 0 Николином пак оцу Алтоману знамо само, да се г. 1347. женио и да су му Дубровчани дали брод, да довезе младу; но ко је и откуда је та млада и да ли му је она прва љуба била и Николу потоњег жупана родила и докле је живио и како се скончао Алтоман? — то ја ништа не знам а тешко да ће вам данас и други ко умети на та питања одговорити. И кад тако стоји ствар са знањем нашим, онда је дабогме лако г. Драгашевићу, а уз г. Драгашевића и г. Панти, домишљати се и нагађати, да је Алтоман Војиновић онај други барон српски, којег је кнез Лазар с помоћу угарском г. 1358. потукао и убио. Чим је Никола жунан са својом баштином и земљом, коју је од оца наследио, анектирао око 1366/7. земље или државу стрица свога, кнеза Војислава, стао је одмах као власник земаља, што су около Дубровника, захтевати од Дубровчана српски доходак (трибут), и кад му тај Дубровчани ускратише, почео их је кињити, ратовати с њима, пљачкати котаре Дубровачке, и мучити засужњене трговце, неслушајући ни цара Уроша и његових порука, да их на миру остави, нити се плашећи од краља Угарскога, кому су Дубровчани с молбама за помоћ припадали и за ту се и на угарског палатина, и на босанског бана Твртка и на хрватскога бана Николу Сеча обраћали. Никола жупан бејаше млад-луд, охол и поносан могућник („(Јиеак) N10010 еввепсТо уштпе ега дгап са1еп1ћиото , е 1епеуа СЈиез1а ргоутс1а сК Сће1то, сће П 8ио 210 (стриц Војислав), <11 сш П Догшто ^'ев^епДеуа <М1а тагта <Н Каива Нпо а ТЈ8С12, оссиро апсог 1е аие ^егге е1; ассрлз^о а1сипе аНге раг(;| 111 Нпе 1е 1еггшт сН 8пето е! (1опнпал'а 81110 аШ сопПш (1е11а Вовпа а11а Вппа" — вели Орбин) лепо се пазио с Николом Горјанским, мачванским баном а својим суседом (г. 1371.), али помажући одметнику босанскога бана Твртка, жупану Санку, оцу Санковића Бељака и Радича, и тражећи зађевице са кнезом Лазаром, напослетку је свима догрдио био. На стр. 283. ириповеда Орбин, како је Никола покушао, да на превари убије кнеза Лазара, а на стр. 284., како је кнез Лазар послао свог човека угарском краљу Лаушу ради помоћи против Николе, обећа-

Б р . 23. вајући краљу платити 10.000 сребрних динара (сНсга тШа Кге 4' аг^спИ) и да ће му бити вазда послушан и веран клетвеиик. Удруживши се још и с Твртком, баном босанским, пође с њим и са Николом Горјанским, мачванским баном, кога је краљ угарски са 1000 бојнокопљаника (тШе 1апге) у помоћ послао, у бој против Николе жупана, који видећи, да таквој сили не може одолети, стане узмицати и напослетку „еп1го пе1 вио Са81е11о сН 1Ј812," где буде опкољен и ухваћен и предан сестрићу Лазареву, Стефану Мусићу, да га чува, који му са знањем кнеза Лазара даде очи ископати и турнути у манастир, откуд Никола умакне и склони се у Зету к Балшићима, где после Октобра г. 1375. (тада је још био у животу) оконча живот свој. То Николино расуло догодило се 1374. Никола је још прије тога уступио приморске земље: Драчевичу, Конавље и Требиње ђурђУ Балшићу, којима је овај од 1373.—1376. владао и „српски доходак" од Дубровчана примао. Од земаља свладаног Николе жупана припадне кнезу Лазару Рудиички и Ужички крај, а Подриње и све, што је Никола од Лима до Хума и у Хуму држао, заузме босански бан Твртко, који око г. 1376. отме од ђурђа Балшића и поменуте, од Николе му уступљене земље лш, дито 1374. кнез Лазар расипа (разби) Николу жупана и ослепи гего-" Једнога је дакле од оне тројице г. 1374. нестало, те оста само велики господин ђурађ Балшић и кнез Лазар; но на место расутог Николе жупана ступа још млади бан босански Твртко, који је добар део српских земаља захватио био. Кнез Лазар ојачао је присвојивши поменуте крајеве од Николине државе, ојачао је, али је за дану му номоћ остао везан као клетвеник краљу угарскоме Лаушу 1-вом. Опростивши се жуиана Николе дануо је мало кнез Лазар душом те се стао уређивати у својој раширеној држави. И шта му је сад била прва брига и први посао? ■|у1;Ш€ оуко осг.ни' (Лазару) прћкоњ оуп о д ;кигеII II 16, № Ж 6 II 6 Б е С 6 11 ћ Т ћ V II 0, 1| (I к I! 0 К ћ II Д Г 0 М II р д н оуетрогешпд. Прижде мћмо мко отћ Дћнм ||дрд (,'тефдид Доушднд рекомдго, н сћворннје ц ћр к к е е р ћ кекдјд о т 1| т. п II с е н кћ хоуждћшомоу иогроушдше се јдкоже многдштн отћ мдлмхт. нскрћ велнкћ опгг, ко/^горккдгет се. Нндг; ко (Лазар) гоше рдстрћгннтше н кт.штћ геднко непдунндтелћноу н келнкн моудрћџћ ош, кћмшцдетћ се посредг; сдмћ, гелнкд ноуждд геже кт.ше нрноуммг.лнтн пе неврг.же нн о гедннон н дкнге оустрон сестрћ оконхћ дроугн сект, кмтн многд оуже крт.менд рд^лоууенше плдкдкћшнхк дроуп, отћ дроугнге, Ућго сего келнудншеге кћ клдддкћшнхћ нд ^емдн нлн ућто Когоу оугодниншеге?" Тако пише у животу сипа Лазарева

СТРАЖИЛОВО