Стражилово

420

СТРАЖИЛОВО

Б р . 27.

Ишл, и ои их иослуша. Али време је било несталио, већином кишовито. Осим тога она велика руља и гунгула од гостију, онај управо варошки живот вређао га је, јер му није нружао онога мира, који је његово раздражено, болесно стање тражило и захтевало. Бављење у Ишлу прошло је без икаквих повољних последица, и оп се усред лета врати, врло незадовољан са успехом свога пута и лечења. Сад му лекари саветоваху, да оде у Фрушку Гору, с оне стране планине, и препоручише му Ириг. Био је ту само кратко време. Место, дабогме, иије удешено за болесника. Није имао никаве угодности. Ако је било лепо, онда му је шетња но прашним путевима и по запари и омари без оне вештачки удешене ладовине, што је куиатила пружају. управо досадиа била. Ако је падала киша, био је ограничен на просту једну собу. Друштва иак није никако ни имао. У оваквим околностима није могао дуго издржати, те напусти Ириг и оде својим рођацима у Руму. Овде се нешто боље осећао, али што се тиче угодности за лечење, ту није било разлике између Ирига и Руме С тога, и цело ово бављење у Срему иије трајало дуже од три недеље дана. Вратио се у Нови Сад. да ту крај лета нроведе, а на јесен ће у Напул>, — тако је био удешен план. Званичних послова није се никако прихваћао, већ се шетао, читао, забављао у друштву, — тако је проводио време. По свему ,пак видело се, да јако побољава. Није био више ни расположен. Био је већином раздражљив и зловољан. Тако је провео крај лета и почетак јесени. Кад је дубља јесен наступила, оде у Напуљ. Пратила га је и суируга. Но и на југу нису баш зиме пријатне. И ако клима није опттра, али оне силне кише и сувише су досадне. А ко зна, какав је Напуљ са његовим ирљежом у оваквим климама, на тога не ће нигда наићи она сентимеитална ж.ел>а, да види Напуљ, па ма одмах и умрво. И Коста се није добро осећао у Напул>у. Ненрестане кише ирипомогле су само, да му се бољетица на горе развијала. Кад је већ дубоко у зиму ушао, осети, да му је рђаво, и зажели кући. То је било пред Божић. Нови Сад у оно доба није имао железнице. Лађе нак зими нису пловиле. Морао је путовати преко Кикинде. Од Кикииде ишао је ко-

лима. Био је баш први дан Божића, кад је требао у вече да стигне у Нови Сад. Али га на новосадском хатару стигне неприлика, и он мораде ту ноћ на једном иростом салашу преноћити. Дошао је дома изнурен, једва је могао од пута себи доћи, и од тога доба није више ни изилазио на улицу, премда је већину тога времена ировео на ногама. Предвиђао је, да ће умрети. Пријатељи, који му одлажаху, међу којима сам и ја био, храбрише га. Но он је од прилике знао, колико му те утехе важе. У почетку је још нешто радио Ту је написао за »Јавор« још и приповетку »Млетачке тавнице«. То му је био иоследњи књижевни рад. За то време родила му се кћерка, која је само неколико дана живела. Кад је умрла, и кад сам му с тога своје жаљење изјавио, рече: »Отишла је, сиротица, да покаже пут своме оцу.« На неколико дана пред смрт седео је сам у соби за сголом иа дивану. У тој самоћи од дуга времена играо се с ножићем. Резао је и парао по столу, и у тој игри изреже надгробни камен са жалосном врбом а на камен уреже ова штампана слова: »Овде лежи Коста Трифковић.« Нису се била навршила ни два месеца дана од доласка. његовог из Италије, и он мораде прекинуги борбу живота. Умр1>о је у среду, 19. фебруара по нашем календару. Знајући, да ће умрети, расположио је и наредио све своје приватне ствари. Па мислио је том приликом и на своје књижевне радове. Пописао их је све и иоређао, те тај списак даде на неколико дана пред смрт своме пријатељу Т опји Недељковићу, кад га је овај посетио, са жељом, да му се после смрти дела уједно издаду. Тај снисак лежи у овај мах нред-а-мном. То му је ваљда последњи руконис. У том рукопису није му рука више поуздана, али се у њима могу још његове црте распознати. Ево тога списка, или боље садржаја његових целокунних дела, онако, како их је он на том листићу поређао : Предговор. Биографија. к. Драматска дела. I. Веселе игре. а) Француско-аруски рат. б) Честитам.