Стражилово

Б Р . 27.

СТРАЖИЛОВО

427

в) Школски надзорник г) Избирачица. д) Љубавно иисмо. II. Слика из живота, драмодет. а) Младост Досит. ОбрадовиЛа. б) На бадњи дан. Б. Приповетке. а) Суђено. б) Иванчин гроб. в) Мљетачке тавнице. Б. К р и т и к 9. «) На јанаи морал. а) Онда је што друго. б) Фрише фире. Р) Позорнште. 1. Заиисници ђаволови. 2. Нариски коч.ијаш. 3. НарисКа сиротиња. 4. Заиисници ђаволови. ЈовановиИ као гост. 5. Тамница. (!. КуЛна капица дра Фауста. 7. Циганин. 8. Присни иријатељи. Г»'ао што се види, у овоме списку нема »Миле« ни »Пола вина, нола воде«, које су одмах после његове смрти у »Позоришту« штампапе. Он их није држао за вредне, да се у ред других послова уврсте и штампају.

Драматска дела штампана су у листу »Нозоришту« и у »Зборнику нозоришних дела«. Од приповедака штампана је приноветка »Суђено« у подлиску »Заставе« бр. 15. и 16. од г. 1872., а »Иванчин гроб« и »Мљетачке тавнице« у »Јавору«. Од критика на јаван морал штампапа је прва у подлиску »Заставе« бр. 144. од г. 1871., друга пак (»Фрише фире«) у нодлиску »Заставе« бр. 147. од г. 1873. и у листу »Позоришту«, бр. 52. од исте године. Критике на позоришне представе штампане су све у листу »Позоришту«. Што још имаде заосталога у рукопису, то су сами одломци без кљижевне вредности. После смрти иокојникове искупили смо се били на иријатељски договор. Ту је Недел>ковић саопштио же.љу Костину, и ствар буде поверена једноме одбору од тројице, али изведена није ни до данас. Већ су дванаест година дана, како Косту Трифковића црна, хладна земља покрива, а његових сниса немамо још уједно прибраних. Штета је по књижевност, што овога нема, а грехота је, да је носледња скромна жеља тако уваженог књижевника толико дуго пеисиуњена. Но ја ти се, драги пријатељу, заричем, да ћу, макар ја један, око тога настојати.

ЖЕНСКИ КАРАКТЕРИ У НОЈЕЗИЈИ ЛАЗЕ КОСТИЋА.

ОД МИЛАНА САВИЋА. (Наетавак.) |[ реварили би се они, који би Далилу држали X- за обичну блудницу. Њојзи није „љубав"

„Ком не досади мржња до сада, том љубав нек је смртна досада."

средство, не, њојзи је љубав цел, управо, начело, и кад љуби, она се одаје свим жаром своје неизмерне страсти. Да, у њојзи је љубавна страст дошла до врхунца, и она нема више никаквих обзира ни према себи, ни према другима. Новац и злато су јој ништавила, и она је дошла већ до тог степена, д'а је презрела и сав мушки род, осим Самсона. А шта љуби она у Самсона? Његово благо не, јер он је сиромашак, ако је и „судија" Израјиљћана. Али она љуби у љега оно, што на послетку свака жена у човека љуби: мушку снагу и мушку одважност. А Самсон је био у своје доба најјачи човек! И тако силан човек, и тако страсна жена — штета би била, да се нису нашли. 0, како су знали филишћански кнежеви оценити уплив тако страсне љубави!

Но они се преварише у Далили, која Је у љубави као таквој уживала. Али — и ту сад избија њена страсна нарав — она је Самсона могла љубити, док је био — Самсон; чим то није више био, у њојзи је охладнела љубав. Та шта је она и знали радити са немоћним и раслабљеним човеком; она, која је у позитивности мушкој видела једину срећу своју! И као што га је пре силно љубила, тако га је после мрзила и презирала. Онога је нестало, што је у њега волела, зар је онда чудо, што га је таква жена и напустила ? С друге стране иак нуди јој се аскалонски престо и као муж млади кнез. Њојзи је већ некад тај кнез упао у очи, кад се из ненада појавио, те јој се причинио као бог Дагон главом. Морао је дакле