Стражилово

430

СТРАЖИЛОВО

способности, колико — бар тако изгледа — на рачун оскудице у животворној машти. Песме су лепе али немају садржаја, или, да се јасније изразим, садржај једне песме појављује се скоро и у свакој другој, само му је накит друкчи. Управо се једна те једна замисао изражава на један те један начин; с тога нема разноврсности, и тако влада над целином сува монотонија. Ми верујемо, да се песнику — у главном прерано преминуло чедо појављује оиако, како га памти из млађаног доба свог. Али временом добија та слика са свим друге облике, и ми се чудимо, да ти облици нису силније утицали на песника, те да је онда под њиховим упливом стварао песме. Те би онда морале друкче изгледати него ове што су, и онда би на читаоце од елементарнијег уплива биле. Та читалац узме песме да чита са врло мешовитим, управо неутралним осећајима, па ако му песник не нуди своје осећање у разним акордима, ако не скида сваковрсне боје са сликарске палете, ако га час не осветли, час не осени, онда нек се и не нада, да

ће читаоца убедити, да ће му своје осећање накаламити и у њега сродну жицу пробудити. И још један елеменат, који је са директног уплива на читаоца важан, пропустио је песник увести у песме своје. Тај елеменат је конкретност. Песник нас води једнако по апстрактним приликама, те нас тако умара, пажњу нам расејава и нојимање отештава. А то треба сваки песник да избегава, јер тиме, што се предмет доводи ближе појимању, утиче се и на осећање — а ту лежи тајна песниковог упливисања. Е, то је — по нашем мишљењу — једини али и велики недостатак у „Тугомилкама". А тог се може Харамбашић, поред свог иначе красног несничког капитала, отрести, те би тако и последњи притисак „старе" школе скинуо са себе, и смело за својим генијем нолетио небу под облаке. Омање мане нећу да наведем, јер могу са гледишта српског језика бити мане, са гледишта хрватскога нак не. Мидап Савнћ.

!>»

-^ЕЗ-О-ЕЗС неколико отарјзноких записа и натписа. ИСПИСАО ВЛАДИМНР КГАСИЋ.

I. У епархијској библијотеци Пакрачкој има књига Маргприт, на којој пише с почетка оздо на листовима ово: „Спо К1ШГ8 ГЛАГОЛ61.ШО ШрГЛрПТ!) ПОДЛрОКМО Л/1, I о д и 111,111 МII х д и л о к н VI, е 5 л р х I, II о ;к л р е к д V к I н госноднми 11 л V д к II «н л д о ии V 10 Л|>\. н М. II геиерллномк н илмкстмнкк мнк ко ХрТстп госиодпик крлт« стлрепшсмн ?л лгокшкк м /,л мом киуин спомен лг.тл Госмоднл 1735. млртл 18-го кк Келгрлди. II. На књизи Беседе Јована Златоуста од 1524, у истој библијотеци, има овај запис: „Снд скдтлд кннгл гллголемлд Кест.де цсркке хрлмл склте нреиодокие мдтере нлшед Плрлскекн, нрн дсржлкп преосвАфбнниншемћ I кнсокодостоннкншемћ госнодннв Нлнлк Иенддокнук (мнтрополиту) сллканосрескомк ј ирн нреосклфсшгкншемћ н слокеснт.ншсмћ гоСП0ДНИ8 1осифн С т о д н о К II 1| 8, ПрДКОСЛЛКНОМћ еинск »18 Костлиниукомћ, ^рнмонолскомћ и (,'т.кернпскомћ, целдго геисрдлдтд клрлшдннсклго; н нрн /дг.ншсш. нлро\8 јереш К1'р Петр8 Кллжекнћа. I К8мн\х е /,.\ 3 ;г.8тл Д8КДТД м три млрндшд ш мондхд I о к д 117,1. (млндстнрд) Скете (\не, т мнросозддннд д © рон;д. Хрнстокд 1754 мт.сецд ожтокрл 30. Кирил Живковић, владика пакрачко-славонски, нише иа првом листу те књиге године 1789. ово:

„К8пнхћ јјд 13 ф. 30 кр. с променомћ Огноддлнн\ћ Пронокеден. За тим мало ниже иаставља овако: „Нонежс нрекод ссл кннгн Грекомћ ш грсуескдго дТллсктл нд слдкенскТн нрскедеић по греуескнмћ оконуднТемћ н слогомћ н не довро снла н рд^8Мћ слдкенСКДГШ 1Л<ћ1КД ИМ8фИМћ, II не токмо просткишнмћ. >10 II ууеикншнмћ кесмд темеић н иекрл/^мнтсленћ мкритлетсд, кннм рлдн снцевмл, дл Грекћ л8Уше 3 сллкснсклто пл греуескТи кцмкћ, л Сллмнннћ ш грсуесклго нд сллкенскТн 1ЛСНИНШС н врл^вмнтелшшше ш У8;кддго нл свон свопственн нреводитн можетк. Того рддн к^дхћ ед ко еннсконТк), дд ууент.ишТн могктћ лвушс рд :$С8 ;кдлвдтн II рЛ^8М'КВДТИ. II Кћ ТОИ НДКТ.Кћ ДЛ 1Ц0СТЛНСТћ н хрлННТСЛ В Н0Л^8 К8Д81|1НМћ СИНСКОПОМћ. На трећем листу, дуж ивице, има ово забележено: „Сид кингд Кесиде 1шднд ^лдтовстогд гллголемдл, хрдмл св. Петке нлн Ндрдскеве нодгордукс, комн л п н е г 8 д о в л V к е н г е н е р л л и с в л р л ж д и н с к е естћ шлл н прсмсненд со С унодллннмн повусн Т н. III. Још има једна књига у реченој библијотеци, по имену „Пиууенје" с овим записом: „<д '10 К1ШГ8 нмеинемћ: Поууенјс кдлдхнское ,0 стдрдгш н ноклгш ^лвктд дуторокћ соврднћ, К1Г1Ш 1Д шг;долћ потннсдти Ш клдгогокшш. јеред К1гр 1олннл илрохл кнр