Стражилово

424

СТРАЖИЛОВО

Б р . 27.

фановог, у којој је главизни описан карактер српски — | к1.сд н^редкнл снмб (људима у српској земљи) соуп., нроуди жс но Ндвлоу: шлнкд уг.стми , н шднил гокђннл, ii №АНКЛ Н^БрЛНЛ, ii КГ>СЛКГ> СЈ,/МЛДМ1Н0 ОКрт.СГН №СТ1>, МЛ'. С же шоклке, геже глакл гестк ккслкон докродителн. Погледај и познај себе, брате Србине и српски сине, у том огледалу, које ти из прве половине XV. века пружа Константин философ, родом Вугарин! А кад ти стане у 51-ој крајеглавизни Веоград, твој сриски Бћлвградв пнелнуднншн грлдк н крлсБниншмн н Сн )ноу нодокс се н ико ссдмокрхк ке нстмноу описивати тај философ Константин, родом Бугарин, а ти читајући тај опис чисто да се занесеш, као што је и њему самом, ако и философу, при погледу на град ум стао и перо застало те је покликнути морао: »II к&то докол КН & 1ссти мнслмшсиг. Н7рештм, №лнкл положенмга н кндиннга н довротм, гелнкл же /,кл.л н нплаексб нм0г1 .111М, же жнкоуштнмм. Кћноутрг, II ккниоудоу лгоднн." При читању тога Константиновог описа мал' да не помислиш, да је он знао и паметовао још, да се Београд негдазвао „бугарски Београд" (АЉа Би1§апса.) И напослетку, да није Константин философ, родом Бугарин, већ да је какав други Данило »рождсинге н КГ.СИНТЛМН1С сршскме ^емлге" списао живот деспота Стефана, би ли знао, поносни Србине и српски сине, ко је био и како се звао Родоначеоник твоје српске господе а наиме, да је Ликиније мучитељ, далматијски господин, био родом Србин, и да је он од Константије, сестре цара великога Константина а кћери Консте зеленога (Хлора), родио сина Вела-Уроша, а Бело-Урош родио Тјехомиља, а 'Гјехомиљ светога Симеуна илити Стефана Немању? Признај, ако ти и тешко пада признати то, да не би знао, а незнајући то, чим би се могао поносити ти? И кад ми се већ прохтело запиткивати тебе, брате Србине и српски сине, да те још запитам, а запитавши те да те подсетим на нешто. Је си ли имао ка Д У рукама књигу, којој је име: »^нлмснТн нлп 0(шжш 1лл1Г(нуескнх1> н^оврлжеше" и да ли си опазио у тој књизи не само белеге свију српских земаља и белег укупне царевине српске и у средини образ цара Степана на коњу витезу, већ и образе твојих краљева и царева, и твојих светитеља и светих од нрвога Стефана Немање, цара српскога, нареченога Симеон, до св. Георгија „иже пострада от Селима" и до »ск. Стефлнл Шкрјджнокнкћл?" Ако си имао у рукама и ако си добро разгледао књигу ту, знаћеш, да је белеге и образе те лнлуертло Хрнстофорк ЈКефлрокт. јллурјко рлстнскш окфн ^гогрлфх; али тешко да си запамтио још и то, да је тај Ристофор Жефаровић био управ »Рекинтелк отеуесткл Болглрсклго)" и само »Дгокнтелк цлрсткл 1ллгрјуесклг®,' једном речи, да је и он био родом Бугарин.

И још нешто. »ЈКнтЈе склтмхк серкскнхк просвитнтелен Снмсонл н Слккм, сннслное Д омстјлнош , 1еромонлхомк Хнллидлрскимк, сокрлфенно же н оунфсно КVрјлломк Жнккокнук, епјскопомк плкј.лткнмк, псултлио кк К јсннк 1794. А знаш ли, Србине и српски сине, у ком се месту и у ком пределу родио тај сократитељ и очиститељ и арви издатељ Доментијановога (?) живота св. Саве нашег? Он је »рожденк кк Пнроти кк ирсдт.лт. КолглрТн, 1730. лт.тл" — и он је дакле био родом Бугарин. За Јована Рајића, историјографа нашег нећу ни да те питам, јер знам да знаш за онај запис илити „першдЂ" у историји » рлјјнмхб сллкенскнхк илродокк, н л н п л V е Колглрокк и т. д. у ком запису он сам каже: » С оуннснл 1сторЈл сјд трвдлмн 1<влннл Р лнул С е рк н н л К л р л о к V л н н н л кк Нокомк Слдт, 1768. год.; но не знам, да ли што поближе знаш о роду историјографа нашег а наиме да ли ти је, Србине брате и српски сине, познато оно родословије Рајићево, у ком он каже: »Отл1| мон Рлд роднсд к' К н д н н и 1699." — »Домк Рлдосллкл 1лнкокнул нндуе Рле Кндннцл." А 1ол11Н1> РлнУк нервенецк смн млтере роднхсд л. 1726. 11. Нок." Јоаннт, првенац матере своје а син Раје Видимлије није се дакле прозвао Рајић, као што је митрополит Стратимировић мислио, по учитељу и добротвору свом, већ по свом оцу Раји, родом из Видина. Митрополит онај карловачки од 1769—1773. назвао би каткад у љутини Јована Рајића, првог богослова нашег, татарчетом и калмуком; а да ли га је он тако у љутини својој називао, што му је оца, сам родом из Карловаца, познавао и знао, каквога је порекла био он, ја не знам, а није баш тако ни потребно, да се и то зна, кад се већ зна, где му се отац Радослав или Раја Јанковић родио. »1сторЈЛ рЛ^НМХк СЛЛКенСКПХк НЛрОДОКк, нлнилуе Ко лглрокк, Хорклтокк н Серкокк, н % тмм т, лв в е 1н д н ^лт л ,л н ко ск т. т I, ј с т о р ј V ес к ј н н р ом^ к сдсн н л д I ол н н о м к Р л н уе мк" нише у насловном листу Ра.јићеве историје. Дакле Јован Рајић, син Раје Видинца, творац — то је омиљен израз другога творца Панте Срећковића — творац је и твоје историје, Србине сине, јер он је ту твоју историју из таме заборава на светлост историчку изнео и произвео; и пошто та Рајићева Историја има четир тома, то се тиме канонизовало и то, да свака права историја свију Срба не сме нити више нити мање изнети већ четири тома. Покојни Данило МедаковиЛ, који је ту Рајићеву историју пред собом имао, кад је своју писао, знао је за ту установу те је и он своју историју српског народа издао у четир тома (управ у четир свеске, јер том, ако ће с правом да се назове том, мора имати бар 350 и још неколико страна, што Медаковићеве свеске, ако се добро опо-