Стражилово

Б р . 29.

СТРАЖИЛОВО

459

корист просвјете, за то вам и могу учинити ио вољи; по прије него вам то пошаљем, допустите, да вам јавим, кад сам на том нољу сам почео радити. Цио мој досадањи рад могао би се подијелити на три дијела. I. дио рад из Славоније, II. и III. рад из Босне, и то: II. из Имљана а III. из Травника. У Славонији почео сам радити год. 1883. о простим школским данима (2 мјесеца ферија). Из тога доба имам 20 женских народних пјесама. Године 1884. иутовао сам опет ђаком по манастирима Фрушкогорским. Од туда имам 10 лијепих женских пјесама. А год. 1885. радио сам опет на пјесмама у Славонији. Тај пут сам сакупио 30 женских пјесама. Дакле у свем 10 Сремских и 50 Славонских; Славонске су све из Уљаника (код Пакрацај. Ја бих рекао, да сам опћину Уљаничку (15 села, која има она), што се пјесама тиче, потпуно исцрпао. Тих 60 пјесама лијепо сам преписао и послао славној Матици Српској у Нови Оад на награду. Толико знам, да сам био одбијен, а за што, нијесам имао прилике да прочитам г. Сандића оцјену. Јануара мјесеца 1886. добијем мјесто учитељско у Босни у Имљапима (котар Јајце, окружје Травник). Ту је народно ијесништво потпуно развијено. Нрихватим се озбиљна посла и ево до чега дођох: Овдје ћу вам по реду исписати јуначке пјесме из Имљана: 1. Бановић Секула и вила нагоркиња, у 200 стихова; 2. Змај-Огњенн Вук и вила нагоркиња, у 388 стихова; 3. Жепидба Пивић-Мијајила у 1050 стих.; 4. Кујунџија Томо и Хајка Хасанова, у 208 стихова; 5. Сибињанин Јанко и Хрњичић Алил, у 420 стихова; 6. Погибија харамбаша-Луке и КарананџаМарка, у 1140 стихова; 7. Бој Срба с Татарима за светковину и старевипу српску под царем Лазаром, у 890 стихова. Свега 7 пјесама јуначких у 4300 стихова. То сам радио до септембра исте године, а онда сам премјештен за учитеља на комуналну школу у Травник. И туђе се заузмем за народно пјесништво, нрикупивши одмах њеколико изврсних ијевача око себе. Ево вам имена пјесама из тога доба: 1. Удаја кћерке морског капетана, у 385 ст.;

2. Хајдук мали Маријан и Дувањски кадија, у 129 стихова; 3. Мијат харамбаша и пет сто Турака, у 165 стихова; 4. Огојен Мијајло и ускок Раде мали, у 765 стихова; 5. Крсно име у ђурђа Смедеревца, у 333 ст.; 6. Бранковић Грујица отима Златију дјевојку, кћер аге Диздар-аге са Удбине, у 600 сгихова; 7. Новаковић Грујо сијече црног Аранина, у 323 стиха; 8. Ичел хајдук, Тодор Сарајлија, Крајчић харамбаша и ускок Раде мали освећују се бегу Хајдер-бегу у шехер-Луци-Бањој, у 382 стиха; 9. Ропство Јован-капетана, у 1040 стих.; 10. Крвави састанак, у 105 стихова; 11. Женидба Јован-капетана и погибија Чек'ман-Хасан-аге, у 1134 стиха; 12. Јунаштво ћире капетана и пропасг Турске Крајине, у 728 стихова; 13. Пропаст Турске Удбине, у 540 стихова; 14. Дољанчић Илија и ага Мемед-ага, у 124 с.; 15. Двије султаније, у 436 стихова. 16. Смиљана дјевојка, у 134 стиха; 17. Златоњић Павао, у 558 сгихова; 18. Јанковић Стојан и Глумац Осман ага, у 330 стихова; 19. Зорић Гавран и Мемед Арапин, у 480 ст.; 20. Јањић Стојан и Бешир ага, у 620 ст.; 21. Погибија Огрошчић-Алије, у 583 стих.; 22. Дојчић капетан, у 217 стихова. Свега 22 пјесме у 10.000 сгихова и њешто више. Сад ми допустите, да вам испишем имена свих тих пјевача, који ми то све у перо казаше. Што се тиче Сремских и Славонских пјесама, изнијеће славна Матица Хрватска у Загребу до скора своје мњење, па уједно и имена појединих пјевача. Препис од тога његдје ми се заметнуо, за то вам у том погледу ни не могу удовољити. Од Имљанских пак пјесама јесу пјевачи ови: Николица Радулић (Бенић), Лазо Пејић, Перица Керкез Керкезовић, (Сувајац), сви из Латковић-села, опћина Пмљани, и најбољи: Симан Симановић (Радулић, Бенић) кнез Имљански и Николица Вукман (Вукмановић) (Баповић) из Латковић-села. Од Симана имамо једну пјесму: »Бој Срба с Татари за светковину и старевину српску под царем Лазаром,« а од другог имам лијепу пјесму: »Погибија