Стражилово

452

СТРАЖИЛОВО

Б р . 29.

ба што више да се изради, а ту опет треба засукати рукаве и добро пазити. „Данас ће ме се ваљда махнути са тим избором — до ђавола „сад већ не важи пи11а сИеа ате Ипеа", промрмља Боле, кад је полазио у своју радионицу. До пред ручак нико није долазио. Већ мисли, да се крене кући, кад се зачу пред прозором лупа кола и Боле угледа Меденовицу, где се упутила према његовој писарни. Необична посета. И он растеже усне у пола љутито, у пола саркастично. „То је опасан кортеш!" примети полугласно, те пође госпођи у сусрет и уведе је у писарну. „Милостива, зар сте и ви дошли, да агитујете?" запита смешећи се и понуди јој место. Било је топло, но ипак не знаш, да ли се више заруменили с јунског сунца или унутарње узбуђености њени иначе бледи образи. „0, никако — јер знам, да је узалуд. Би сте тврдоглави и својеглави, господине Боле; — извините, што сам тако искрена — и једна слаба жена не сме бити толико продржљива, те надати се, да ће вас у томе окренути." „Ко зна, свугде важи: сћегсћеи 1а 1'еште, на можда и овде!" „Ви сте увек једнако своје главе, а ипак љубазни, па поред свег тога не могу да успем у овој ствари! Махнимо се избора, и код куће сам већ сита свију тих разговора. Дошла сам к вама, да већ једаред о чему другоме говоримо и радимо. Мој је муж, разуме се, за сада само политичар, и за то се морам ја бавити трговином. Извините, господине Боле, ви требате сад много дрва, па с тога сам и дошла к вама. Хоћете ли од нас куиити ? Мој би муж радо продао ону букову шуму иза двора." „Тако?" рече изненађени поседник. Све му се чинило некако сумњиво. Но Елза остаде код трговине и за по сахата су већ готови са куповином и продајом. Боле је весео, јер баш треба дрва, а добио их прилично јефтино. „Дакле готовисмо!" рече Елза и полазећи пружи му руку. На прагу стаде нагло и окрете се. „Гле, скоро сам заборавила! Није лепо од вас, што тајите!" „Шта тајимо?" запита он, па као да се чуди. „Да је Милица невеста о том већ сва варош зна!" „Милица — невеста —ја не знам ништа о томе.'* Усили се, да се насмеши; али глас му постаде некако опор. „А ви опростите, што сам тако индискретна. Чекати морамо, док нам сами не јавите; но ипак мислим, да ја као некадања васпитачица —"

„Милостива, сад сам ја љубопитљив!" упаде Боле. „Реците ми, шта се говори!" Меденовица се није преварила; Поле је врло осетљив. кад се тиче његових. „Ја не могу веровати, да ви о том ништа не знате, кад је ваш најбољи пријатељ покровитељ те Миличине свезе —" „С ким?" повика Боле. „С Храстоиим концицијентом Кореном! Говоре, да ће скорим положити све испите." Поседник побледи као стена, и једва се савлада, да каже мирно : „Ви се варате, милостива ; ја о том ништа не знам, и држим, да је свему томе извор злобно оговарање. А од тога није нико сигуран." „Но, мило ми је да је тако. И ја нисам веровала, догод ми нису иригговедили све појединости о дописивању —" „Каквом дописивању?" „Тилехова Барба нреноси писма!" „Није могуће!" „Умирите се, господине Боле. Врло би ми немило било, кад бих ја изазвала својом искреношћу какав раздор. У осталом уверена сам сад, да је то злобно оговарање. Дакле збогом! С трговином смо готови, само сам мало прејефтино дала." Ноздрави га смешећи се најљубазније. Тек, кад одзврјаше кола по равном путу, подсмехну се злобно, те шану: „Не помогпе ли то, онда је све залуд, све!" Омахнула га; он и не номишља на то, да је све то можда маневар и поверова, да се нешто иза његових леђа ради, и посумња, да га вара стари пријатељ Храст. Одлучи, да се одмах о свему увери; а буде ли истина, што му је приповедила Меденовица, онда, но . . . „Онда чекај, драги мој докторе, онда ћеш пасти на избору, па да си како умешан," рече љутито корачајући нрема свом дворцу. Кад дошао до последњег савијутка, срете се изненада са Барбом. „Као наручено!" узрази. „Дај ми писмо, које носиш у варош", заповеди оштро. Жена се престраши. „Писмо," рече јецајући, „писмо, па нисте ми га дали!" „Оно писмо, које сидобилаудвору!" викнуБоле. Престрашена баба извуче из крпе писмо и преда поседнику. „Ево га, па се не љутите." „Одлази!" продера се разјарени Воле. Боле раскиде замот. Био је сувише раздражеи, кад виде Коренов натпис, који је писала Милица. Дошав у двор дозва одмах жену.