Стражилово

Б р. 34.

СТРАЖИЛОВО

541

ПИОМА ЂОРЂА МАГАРАШЕВИЂА ЈОВАНУ ХАЏИЋУ-ОВЕТИЋУ, VII. У Н. Саду 11. Ноемвра 1826

Л н) б е з н н и б р а т е ! Признаемг, и безг важегЂ обвиненјл, да самв крив-Б, што вам г Б на ваше последнћ писмо Јоштт. до садтв ништа ни самт. отговорш. Ал' ст. овшмт. истнмт. мое кривиде признанјемт, надамт. се лакше получити опроштен-ћ. Докђ е вакаша наша транла, дотле, мнслимђ, да самб отђ сваке дужности мое одрешент,; ерв самв сир!зч1> отђ наиглавше, званјн мога, ослобођент.; пакЂ зато лако заборавимт. и на оно, што не бн требало сђ ума бадати, на дужности прјнтелвства, кое ни кадЂ вакац1е свое немаго, и кадЂ бн имати могле, н ш се заиста не 6 б 1 опростити желш, ерв су ми напслађе и наимшие. — Долазећи дакле у обнчне мое послове, враћамт. се такођерв радо кђ исполн110 пренебреженн прјлтелвству своиственин дужносттн и наблгоденш точномђ шјовб 1 права. Наиире вамЂ лвити морамЂ, да самг. за ова, прошавша два месеца често по околнима предћлима иутовао; мое сродне и прјлтел^ иосћтто, и старао се §ешо тсМ^еге тео. — То ми е добро чинило и здравлго верло пр1ал •. Докђ самг. у Новом Саду, дотле ме све нешто тишти и мучи. ЧасЂ ни самв бно онде, гди бн мн наннуждше бнло отићи; часЂ самв се ту дуже задержао, нег' што 6б1 зазорномЂ оку завистника или пр1лтелн поволбно 6 бшо; часЂ што годб рекао, и кога со тнмђ неотице увредГо; часЂ се догоди то, част. оно; а кадЂ човекЂ све заедно скупи и разрачуни, много вмше има причина срдитисе и лготити, нежели веселитисе, или баремЂ бнти равнодушннмЂ. Еако ти е пакЂ све другонч1е, кадЂ се одавде, изђ пустогЂ овогђ мћста, удалимЂ! Свагди самБ добро дошао, свагди ми е поволбно и добро. Ту сродникт,, овде прЈлтелБ и познаникЂ гледи, да ми време мога кодђ н г Ега бавл г 1;нл весело и спокоино ироће! Да и сами они, кои ме непознаго, кадЂ се кажемЂ, ко самв и шта самв, драговолвно ме пршмаго и познанство и лгобовБ мого желе. Нећете ми дакле зарв оиростити, ако внсокоумно и помнслимђ, да и л нешто на свету значимЂ! ПризнаемЂ, да е то слабоств; алн и исповћдамЂ, да е сђ овнма и оваковБша прелестма лако на ту поклизнути, човеку слабому, кои башЂ по све нежели бнти у бурету ДшгенЂ! Бно самв и у Сербш! Шта сте се тако укочели ? — 13 бш самв, да како! и то на

учтивћише зактеванћ Г. Ефрема Милошева Брата, и Оберкнеза у Шабцу. О нђ ме е молш, да извадивши отђ ГенералЂ Команде иасошЂ дођемЂ у Шабадв; то учинимЂ и отђ нћга, за добру плату (ћос вић Еоаа) добнемЂ два нћгова сродника на науку, да ш сирћчт, нћмачки научимЂ. — СадЂ имамЂ нћко ионлпе о СерблБима и нбшвн Господари. Ту самв гледао, гди се СерблБИ ексецираго, внкагоћи: пола десно — пола лћво, стои дррр добуго, заповћдак), внчу, иуцаго, и Богђ зна шта не чине; а Турцн на то ни писнути не смеду. Ако живђ будемЂ, ићи ћу опетЂ о Ускрсу, и ако ми се усвиди, провести ћу читаво време вакапде будуш,е у Сербш, путугоћи по сви страна и тражећи блага, ако гди сакрБ1вена има. Шта се смећте? — Слободно е и по ваздуху куле зидати! Тако самБ време мога отдохновешн провео. Ели, да е лепо? Али сада самв опетЂ овдћ, у Н. Саду, у обнчномЂ теченш моме, борећисе и сђ поволбнима и неповолБнима моима обстонтелствама. О вб 1 последнн, да има много внше, мислимђ , да ше нужда, напоминлти. Но шлова 6 б 1 сила лча 6 бии морала, да нема гдикогђ старогЂ пр1лтелл, когђ помоћу отбЈлсе отђ сердца, као таласЂ отђ стћне. ЖелЈо би и васЂ већв еданпутЂ видити и загрлити. Бидите, како самв штерешртЂ; ерв знамЂ, да би пришествЈемЂ вашимЂ мон душа свого опет половину добила, кого разтрзаваго нредмети мили и не мили! •Изђ овогђ искреногЂ изложешн знаћете мое станћ персонално. Аиде садЂ да пређемЂ на друге нредмете. И самЂ самБ се чудш и сердш, кадЂ самв у III. Части Лћтоп. вид1о прилоге, кое ни сам1. ни ви;џо, да камо ли читао и као учредникЂ у редЂ став10. Зато самБ Гозмировићу писао, да ми то ввше никадЂ не чини; ерв л свагда толико у Гукопису ношл 4 мђ , колико е доста за едну частицу отђ 10—12 табака напвБше. А зашто бгл една частица и већа бнти морала, кад ши свагда остае цћна една, а Матицу скуплћ (безЂ ползе читателл, фгос! р1иг1тит ев!) скуплћ коштуе. У овои четвертои видимђ Н1е ништа додавао; него ми е сада послао прилоге, приспћвше на Матицу Сербску, да ш л самв, како знамЂ, ранчирамЂ. Но исповћдити морамЂ, да бн по момђ мнћнно едва еданЂ нли другш мћсто у Лћтописи по правдБ1 заслужити могао. Наипослћ видићу, како ће бнти. — У III. Ч. отђ стране 81. до 90.