Стражилово

Б р . 37.

СТРАЖИЛОВО

587

Да извадиш коња крилатнего, — 61. ћа си падна од брзего коња, — 67. Ми искина ситнего ђерђева. Што позовало рало сватови: Старого свата свети Никола, Чеснего кума свети Јована, — 53. Из ових последњих иримера види се, да се у сложеној деклинацији замењују радо облици ирвога раздела облицима другога раздела. Прво лице синг. презента свршује се на а: Как' да не илача, как' да не жала, — 49. Ај ти тебе моја стара мајко! Ни се смеја на згодна вечера, Ни се смеја тебе на старос ти, Ток се смеја Филии Маџарину, Шчо пратило једну белу књигу, — 50. Ај ти тебе, моји мили сине ? Ак си јунак, тамо да му појеш, Да не гледа крви на дворови, — 50. У бугарском језику свршује ово прво лица на з. Треће лице синг. презента има паставак т: Јана ми ткајет сиилено платно, — 49. Љуто клнет Марко Краљевиће, — 48. Платно ми т/сајет и слзи ронит, — 49. Зеднал Марко заран да вечерат И вечерат и се иодсмејуват, — 50. У бугарском језику нема паставак т ово треће лице. Ирво лице множ. през. има наставак ме: Не сум дошол да се изминеме, Ток су дошол да се обидеме, Ако сакаш да се обидеме, Обидеме с наши брзи коњи. — 59. Треће лице плур. през. има наставак т: А стари старци сеир гледајет , — 56. Викум викајет на вити порти, — 69. Ил таласи по море фрљајет? — 87. 8а футур узима се презент са ћа. Ако станет болена Дојчина, \\а ти илатит и Иа ти наилатит, — (11. ћа си иадна од брзего коња, — 67. Разигра се море светогорско, ћ« удавит Илиндар манастир, — 66. У трећем лицу плурала од наставка аориста ш замењуј е и ј: Се фатије с тешки боздогани Боздогани им се искршије, — 59. Се фатије в тенки половише Се борише три саати време. РаН. ргаеа. ао^. постаје по аналогији треће врсте другога раздела или четврте врсте: Здодеја ми се иијеИи вода. — 46.

Ово је чист облик срнски, а бугарски партицип у песмама гласи овако: Али ти се, сестро, здодејало Метејешчи прерамни дворови, Гледајешчи твоја мила брата, Месејешчи пребели колачи, Раг! ргаећ равз. постаје но аналогији прве врсте: В роци држит мала Бога, Мала Бога ие крстена, — 84. Неточена, ни в рока фатена, — 62. Студена вода с утра носена, — 47. Да ми беје срца разбудени, — 59. Да си пијет вино неилатено, — 60. На крају овде спомињемо, да у овом дибарском дијалекту нема артикула, као што га има у бугарском језику. Ово су особине дибарскога дијалекта, а све друго, што није овде спомеиуто, разуме се, да је као и у даиашњем српском језику. Да богме да су гдекоји ови облици иостали утицајем бугарскога језика, као што је прво лице синг. презента, једначење падежа са номинативом, али ипак за то несу то бугарски облици, као што пи футур није бугарски, ма да је утицајем бугарскога футура постао. Тако бугарски гласи футур од писати: штт. пишв, шт'је> пишеш, иттт> пише, а у дибарском крају: ћа пиша, ћа пишеш, ћа пишет. Види се, дакле, да је по аналогији бугарскога футура постао, али ипак је остало по законима гласовним срнско I/. које Бугари немају. То ћ а и ђ, што долази у дибарском дијалекту, то је јасан знак и битно обележје српскога језика. По словима ћ и ђ поделио је ђура Даничић словенске језике на три раздела, за које му је писао учени Ш.тајхер ово: ј\Ш с!ет §'ева§1;еп ћаћеп 81е пасћ тетег Метип§; с1еп Ма^е! аи!' (1еп КорГ ^еко^еп. По тој деоби спада бугарски језик у други, а српски опет у други раздео. А ту је деобу углавио ђура Даничић по словима ћ и ђ, која долазе у дибарском дијалекту увек као и у сриском, а у бугарском језику на место њих увек шт и з/сд, и ио тој деоби, а и по изложеним особинама, не може се никад прибројати дибарски дијалекат бугарском језику, него једино сриском. Еад се к овоме узму на око још обичаји српски, који владају у дибарском крају, а особито крсно име, које је искључиво српско, онда мислимо, да имамо иотпуно право, што дибарски дијалекат прибрајамо српском језику.