Стражилово

586

СТРАЖИЛОВО

гарскога, али опет ближе к Српскоме него к правоме Бугарскоме.« А у свом речпику српском код речи »Дмбра« вели ово: »Ја сам на Цетињу видио два човјека из Дибре, који су доста добро говорили Српски, само што су у гдјекојијем ријечима заносили на Бугарски, и казивали су ми, да опамо има мпого села, по којима људи говоре онако као и они, и зову се Срби , као и они што су говоршш да су.« Па кад Бук ето каже, да је Дибарски дијалекат више српски него бугарски, хајде да видимо. К\. Старом словенском а -, одговара у Дибри о, н. п. II ми зеде сабја неточена Неточена тридевет годиии Ни точена, ни в рока фатена, — 62. На сон фтаса једна мотпа река, — (15. А виното на иот го истурив, — 67. а.) Од овога се изузима код глагола друга врста, где крајњем гласу од инфинитивпе основе љ одговара у Дибри а: От аадпа Иоповић Јована, — 68. От извикна Поповић Јована, — (>8. б.) У првом лицу сингулара нрезента ст. слов. одговара а: Как' да не илача, как' да не жала, — 41). Ај ти тебе, моја стара мајко! Ни се смеја на згодна вечера, Ни се смеја тебе на старос ти, — 50. У свима овим случајевима старом словенском а ; одговара у бугарском језику п. г !». Старом слов. 1, одговара у Дибри о: А невеста голем сон сонила, — 65. От ми иадна во трева зелена, — 65. У бугарском језику стар. слов. т, одговара такође 0. ]>. Старом словен I, одговара у Дибри е: Болен лезкал болена Дојчина, Ђолеп лежал тридевет години, — 60. Ред ми иадна денес и на мене, — 61. Не ли појди в темна коњушница, — 61. Оту ми стрча Петер војвода, — 4-7. У бугарском језику стар. слов. одговара ђ, које се замењује б-ом. Примедба. Као што смо видели у горе спомепутим крајевима, да долази у где којим речима полувокал, тако исго долази и у дибарском дијалекту у где којим речима иолувокал

и то у где којим оним речима, где је наше несталпо а, п. пр. Да ја догледа Јанини свек'р, — 49. .11.. Старом слов. п, одговара у Дибри л: Оди, Кањо, оди жлта дуњо, — 63. Љуто клнет Марко Краљевиће, — 48. И ми зеде стребрено јаблко, ----- 58. А слнце ми крваво огреја, — 48. Л. На крају слога л се не претвара у о: Да Бог те убил Петер војвода! Да л' не познаваш убава Јана, Шчо си ја сакал до три години? — 47. X. X се замењује ф- ом и в-ом: Го загубиф Корун харамију И расиушчиф седомдес потишча, И расаугичив седомдес иотишча И расиушчив осомдес друмови, — 59. От ми стана Марко Краљевиће, И ми јафна своја брза коња, — 51. Се фатије с нифни брзи коњи, — 59. У Дибри изједначнли су се сви иадежи са номинативом како у једпини тако и у множини, н. п. Шетал Марко из гора зелена, — 48. Нигде Марко водица не нашло, — 48. Да л' не познаваш убава Јана, — 47. Шедба шетал стари Новак хајдук Со Грујица своја мила сина, — 57. Старога свата свети Никола, — 53. Дворје метет, градум слзч ронит, — 60. Со слзи и дворје запрашуваш, — 60. Да нотковеш коња вересија, —■ 61. Не наточи сабја вересија, — 62. Али се налазе и поједини иадежи са својим наставцима: И ми јафна коња некована, — 62. Не л' излези црна араиино! — 63. Оди, Кањо, оди жлта дуњо, —• 63. Јанина мајка Јану недават, — 46. Го загубиф корун арамију, — 59. Шчо нратило једну белу књигу, — 50. Ток се смеја Филин Маџарину, — 50. А четврто Марко од Прилииа, — 50. Да је речете сестре Маргуе, — 69. Ај ти тебе, краље госиодаре ! — 47. Ај ти тебе моја госаодарке, — 48. Бог те убил зелена горице, — 48.