Стражилово

Бг. 37.

СТРАЖИЛОВО

585

увек пуне гласе бола, гнева и одушевљене радости. Он је народни телал, који блиставе вршке свога славенског духа у лету додирује, као у песми „8от 81аУ1ап!" Неј, гауШке сез(; <т, в1ауи тпоћп; разС га(;та1е а грхега^е поћи — 8от 81;тап! — 81ауа па уузоаИсћ Воћи. N16, русћа, 2рирпоз1! го тпа пећоуо1'1 ћ! гкгезкепов);, П1 ћгауа уу^ггаоз^: кеД роУ1вт: ја вот куаркои V јес1пот тогј: кес!' роугет: ја зот оћга Лгоћиа коз{; ке(| роУ1вт: ја 8от уе4еу рга-ргаћогу, а јес!пеј ћу1егс1ку у пеМ кт14ауоз(! П10, сћуазк 4о пеше, (1исћ за пересћоп : ге 4о1'ко паз, јак узеЉу апје! — зћогу. .. 8от 81ау1ап! Со зкгууаз за га посте каје, Уепе а V робирпу за ћаШ ћ1агпа 8а4? /е уракгпоз^ ћас!оу'? — С1 ћасЈоу ша росЈ1:а( га »УоЈЈ .ћ СенСо гос1! ?

Сћсет го(1о1 'ић81 ;уо, а1е 8 етаДпои уаДои сћсет р1пу куе);, 2с1гојс18*у, гга1у р1о<3. 80 зС1'отц сћеет ! Ргеб ро1оујса1;оз1)1! песћ ка/(1у 21ега у (;уаге сјзкусћ ргас. О, V гоЛе 1от иГ 4о1'ко ос1рас11о8(1: пиг, таН 21У1(; ро1;у6г ееке у1ас! ?

8ет уо у{г пНа з ргИеп (НуасНа! Иаб №ко(1етоу гој пат ка(ајепу? Ја 21а(1ат (а, Јис1ази! ггас! та, рапе! Ке<1 зкогеј зкопа У14аг па §1ћеи1 1 вкбг (1еп 1ге!,[, зкогеј гтг^уусћ уз^апје! Златне су то речи, које жигом презрења жигошу чела онима, што се не сећају порекла свог те се из јадничких, себичних разлога одричу сво] 1 рода. Тако стоји Хвјездослав на бранику народном те одиста заслужује, да. родољубиви гласи његова одушевљења одјекну онде, где се народ има да бори за свој језик и своје обичаје. (I Гаставиће се.)

СРПСКИ ЈЕЗИК У ОКОЛИНИ ПРИЗРЕНОКОЈ, ПЕћОКОЈ, М0РАВ0К0Ј И ДИБАРОКОЈ, САСТАВИО ЈОВАН ЖИВАНОВИИ. (Свршетак.)

- 5. Дибарски крај. ^во иас у дибарском крају. Прошли смо до Л|||» Сад од јужне границе данашње краљевине Ј Србије преко поља Косова до Дибре и довде сваки је могао увидети, осим ко је слеп код очију, да у споменутим крајевима влада чисти српски језик. Али ево нас сад у околици Дибарској, где језик мало друкчије изгледа, него што изгледа у споменутим мало час крајевима. Хајде, да видимо, како изгледа тај језик у околици Дибарској. Ево одломка из једне песме: Шчо се шетат млада Момчулица, Шчо се шетат из рамни дворови, Ја догледа Момчула војвода, Изговори Момчула војвода: „А невесто, а добро, убаво! III чо се шеташ из рамни дворови?" Изговори убава невеста: „Ај ти тебе, моји господаре! Ја се шета из рамни дворови, ЈПто догледав под Пилита града, Шчо догледав срна и кошута, Ми текнало од лофчок понада." Бог да убијет кучка Момчулида! Неје се јало од лофчок понада, Ток писала једна бела књига, Ја писала краљу Влкашину.

чи-

„Како знојеш крале Влкашине, Да загубиш Момчула војвода, ћа го прата под Пирита града, ћа го прата ловчок да уловит, Тамо да го вије загубите." И т. д. Смемо ли казати, да је у овој песми сти српски језик? Не смемо. Али не можемо призиати ни да је бугарски, него смеса од бугарскога и српскога језика, из које провирује више српски, него бугарски језик. Бук Караџић имао је врло оштро око, врло бистро око, око соколово, и што је он својим оштрим оком сагледао и својим бистрим умом прохесапио, а својом науком, која је на здравом разуму прицепљепа, одредио, то је свето остало, то није могао нико ужљуљати и порушити. Па да л' је Вук где год што прибележио о дибарском дијалекту? Не би л' нас он могао упутити у овој ствари? Ја знам, да је Вук на два места неколико речи казао о дибареком дијалекту. Тако у »Ковчежићу« на сгр. 1. вели: »Управо се још не зна, докле Срба има у Арнаутској и у Маћедонији. Ја сам се на Цетињу (у Црној гори) разговарао с двојицом људи из Дибре, који су ми казивали, да онамо има много »Српскијех« села, по којима се говори Сриски онако, као и они што су говорили, т. ј. између Српскога и Бу-