Стражилово

Б Р. 37.

СТРАЖИЛОВО

онда видиш. да си на гробљу. (Хвала и слава нека је честитим Грчанцима, што овим поводом ударигае нову ограду око гробља, не пожаливгаи приличну своту новца за то!) Сунце одскочило у врх темена, па пригрејало свом жестином. Ал се народ стискао једно уз друго, да, као гато је неко згодно приметио, орах не би иао на земљу с оних дрвета, на која се начичкали беху момци, да боље нрегледе светковину у овом тренутку. У томе се указа крај споменика прота Јован Вучковић с епитрахиљем и с крстом у руци, откри красним српским пегакирима застрт споменик и освети га уз складно нојање певачких друштава. После освећења говорио је у спомен Вигањићу а у славу српских народних гусала и о значају српских народних песама Радивој Врховац, професор у Еарловачкој гимназији, умољен од приређивачкога другатва „Зоре" као њен бивгаи члан. Говорник је свој говор лепо смислио и извео, ако се по садржају говора и може приметити, као да га је спремао за какву дворану и одабраније слушаоце; али не да се порећи, да би био од већега утицаја и у овој нрилици, да је могло бити вигае тшпине међу слугааоцима, те да се говорник могао боље чути. (Говор је гатамиан у 98. броју „Браника". ГТбсле говора отпевају певачи иознату дивну песму нагаега ђуре Јакшића. а ио композицији Јенковој: „Падајте браћо!" За тим се врати народ у село. И сад се тек могаше слободно видити споменик иа гробљу покривен венцима. Споменик је повисока, али танка пирамида од гранита, по облику сличан Бранкову споменику, само мањи, но тим већма импонује, гато су око њега по целом гробљу све ниски, или повиши, али дрвени крстови. На споменику је урезан овај натпис: 1Г Р О Б ГУСЛАРА-ПЕСНИКА СГПСКОГ МЈШИа КАПКМК ГЛ ОБЕЛЕЖИО СРПСКИ НАРОД 1887. ( Испод тога су урезане гусле с гудалом, а ниже ови дивни стихови Змај-Јованови): Благо гробу, и у тами што се сјаји, Где кандило прииаљују нараштаји! Кандило је жар, што српске груди краси; Вишљић га је чув'о, да се не угаси. Ми ти гробу камен дасмо. То можемо Венац ирави твојој слави — јоште дугујемо. У врху сиоменику лепргааху се траке с четири венца, гато их носле освећења оставшне поштоваоци

песника гуслара. Једно је венац српске краљевске академије из Београда с натписом на свиленим тробојним тракама: „Српска краљевска академија Филипу Вишњићу 15. августа 1887." Други је послала Брчанска општина из Босне с натнисом : „Српском песнику и гуслару, благодарни земљаци Брчани." Трећи је венац с иатписом : „Филипу Вишњићу Шабачка омладина." А четврти од природна цвећа, што га је сплела Српкиња Анђелија Радосавкићева из Дивоша у име Дивошке општине." Тим је свршен први део светковања. Осим појединаца беху заступљене и разне задруге нагае. Српску краљевску академију заступао је Милан Кујунџић- Абердар и Јован Жујовић, „Српску Матицу" Светозар Савковић и Мигаа Димитријевић, — Српско народно иозоригате А. Хаџић. Бегае представника певачких друштава: „Корнелије" из Београда с десетином чланова и са својим дичним ликовођом Стевом Мокрањцем и чикаПером, — представника Новосадског, Сентомашког, Карловачког и Румског певачког друштва, (да и не спомињем и опет Митровачко и Шидско, која су корпоративно улепшавали народно ово славље), — представника срп. акад. друштва „Зоре" у Бечу, срн. акад. друштва „Србадије" у Грацу и „Кола младих Срба" у Пешти. * Други део светковине био је право народно славље. Одржан је гаиром по целом скромном селу Грку. Као што споменух, не беше куће без гостију, али ни шатора, под којим се није веселило. Осим тога пуна порта око цркве као у манастиру. Званичан, и ако кратак и скроман обед био је пред великом крчмом под сеницом и у самој крчми. Ту бегае банкет, на који се окупило око 200 гостију. По српском обичају, чим се изнесе нечење, отпочегае здравице. Домаћин парох наздрави прву здравицу Његову Величанству цару и краљу Фрањи Јосифу I., на што сви присутни стојећки отпеваше „многаја лета". За тим се читали брзојавни и писмени ноздрави са стране. После тога Никола Иоповић, вредни потпредседник певачкога Митровачкога другатва као председник приређивачкога Митровачкога одбора, кратко али искрено поздрави све присутне госте, а по најнре покретаче светковине ове, дичну омладину српску, на челу јој академијско другатво „Зору", за тим захвали добрим домаћинима Грчанцима на својском дочеку. „Њима" рече, „остављамо у аманет, да буду чувари светлога гроба Вигањићева, кога данас окадисмо и посвећеним спомеником окитисмо." У име „Зоре" поздрави српски народ члан Сте-