Стражилово

618

СТРАЖИЛОВО

Б р . 39.

После устаје Адам и принаша богу жртву умилостивилицу. Дим жртве диже се у високу стубу право ирема небу, разбија тавне облаке а из светла отвора једног у округу засија зар те се отуд чује глас: „МтШЉа *уоја <Зоз1а к НозросИпи уо уоппеј оће(;1 - — О^соузка гаЗоз{ 8У11;пе V Ђуојош оки." Сара слуша ту навест код врата. Пуна тајне чежае и девичких сиова хоће Агару да примора, да јој по длану прорече будућност и да види, далисе може надати наследнику. Агара јој вели, нек се узда у свемоћ божју а њој то разложе као завист и злобу те Агара с дететом мора из куће. Сам Аврам одобрава ту пресуду те тако служавци не остаје ништа друго, до ли да се иода тужној судби својој те да угугаи бол у срцу. Са дететом својим пође у пустињу. Над свим сликама, које сада долазе, лебди дах епског расположаја, то је у том спеву партија, која иајвећма потреса. 'Гу је свака реч пластична, као у мрамор урезана, свака је на, свом месту те попуњује и краси зграду целине. Величанственјеу описивању пустиње и материних јада; то је описивање изведепо са нежним осећајем и живим бојама. Не зна човек, да ли је то контраст међу мућурластим понашањем дечијим, његовом најивношћу нрема дубокој збиљи његова положаја н душевним болима матере његове, или борба материнске душе, која се бори, издура и најзад из борбе прекаљена изађе, дакле узор еиске снаге даје, не зна човек, је ли једно или друго, што већма утиче иа душу читаочеву. Свакако и једно и друго доказује огромну епску снагу песникову, који је ту умео црту једне одређене радње и смишљаја створити епском сликом, пуном живота. Агара је рада на Хеброн, да оданде са караваном којом пође у завичај свој у Ниловој долини, али промаши пут те западне у пешчану једну пустињу, на коју је легла припека са свом својом тежином. Нестаје јој леба и воде а умор јој обузме све удове. Исмајила савлада жеђ те пред матером клоне на земљу. О (1еско! песћ у1ет, ге кги 1з1 зПи: 1и Г02(1гарш1 пазкгге згс1са гПи! к(1е јеДпа куарка гозу? 81г(:е 061! Проклиње Сару и род њен а богу се моли, да је освети. У том се тренутку укаже гласник божји, анђео хранитељ, па изјављује, да је бог чуо вриску детињу и да се за дете брине, те пошто је ногом снажно о земљу ударио, извирне вода из земље. Зар анђела засенио је очи Агари, она устаје, узима своје дете и полази правцем, који јој је показао анђео. Иесник се ригорозно држао библијског предања те су му сва лица и њихова радња стављени под свемоћ божју; отуда се може разложити и пасивност Аврамова, која додуше ни најмање не буни епски

ток. Али то, што се песник ригорозно наслонио на библијско предање, вуче за собом ту другу последицу, да је иесник ограничен на предану материју те не приказује опширну борбу, што би баш одговарало склопу епске слике. С тога овај спев крај свега сјаја, којим песник обасипље по^едине описе, није језгро његова стварања, које, као што ћемо видити, треба тражити у његову народну епу „Најшкоуа 2епа". На широком затку слободне природе божје развија се грдна песничка моћ Хвјездослављева, да природи измами стране, које живот, радости и јаде његова народа предочавају у јасним контурама епског приказивања на слици, која потреса читаоца. Рогдгауијет уаз, 1езу, ћогу, 2 1еј Лизе рогс1гауијет уаа! Со тгсћа ауе4 V паз вкуала, шоп, ггак игкпи! јећо, гтатИа 1 о 2, оћ1изЈ1а ргеаИа: уу к К*т рпуе(Не1;е газ.... 1еп јес!еп рокуп, абзит 1евпу, 1сп јес1еп ћогзкег Иауу вкок : а (1ш5а иГ 1 а< 11 к рјезт!, Љпе аа јеј 1Шк ргебисЈебпу — — — 2 1еј с1и§е рожЈгауијет уав! Де да мало изближе познамо предмет. Као гнездо у тесном простору танког грања лежи колеба шумарева у тајовитом скровишту густих и мрачних шума, опкољена силним џбуњем и шипражјем. Нису баш особито се потрудили дунђери, кад су после смрти старога гаумара имали да оправе ту колебу. 'Гек стрма једна путања води из долине амо, коју тамна јела и оморика сакрива оку човечијем. N^2 тогп^-Н зет рпзбир^!? Мо^пе-Н вет ва с1о?1а^ ггас1е а ки<; *еп Маћа о1ирћ; ? — Аећ, г1оћа сЈуеге пајс!е узаДе! Кад је стари Чајка отишао богу на истину, регаио се његов син Михајло да одмах иште место очино. С препоручним писмом у руци оде до спахије, старог Виланија, па му понуди своју службу. Крај свег јаког утиска, што на његову нросту сељачку душу учини ванредни сјај властелинских соба, за час се знаде наћи његова отворена природа те му појава тим пријатније утиче, што се спахија сећа, да му је једаред у лову стари Чајка спасао живот. Тако постигне Михајло своју цел. У прекомерној радости, као да су му крила нарасла, одлети на Подвргаје, где брзо себи све у ред доведе и богу за свој успех благодари. Уз многе друге бриге пробуди му се у дугаи јога и друга мисао, коју сад подрањује свом јачином свог нежног осећања; јога кад је код надшумара био у служби, упознао се са својом лепом Хашсом. 8пасГ пеуеЛеН аш вапи, Ме, ке<1у, јак аа рогпаП —