Стражилово

Б р . 39.

И девојка, капља росе, На груди је старе пала, Па се горко заплакала, А вихори уздах носе: Ирости мени, бабо, прости, Увредих те у жалости! II. Ноћ је пала, нојца тија, Смедерево санак снева! Ал каква је оно дева Од бисера бисернија, Што у врту дивном седи, Што звездано небо гледи ? .. . Спустила је црне власи, А одећа лака, бела, Око витог свила с' тела, Румен бајна лице краси, А тек очи, ватра жива! Мниш: то вила санак снива. Шта то збори чедо бајно, Чедо лепо ноћи тије? — „И још мени дошб није? А рек'о је доћи тајно. У сред ноћи тихог мира Чекај, душо, Драгомира. Драгомире!... жељо жива, Драгомире!... надо мила, Срце сам ти поклонила. Да л' сам за то, драги, крива? Тебе жељкам сваке ноћи! Драгомире, хоћеш доћи? Зашкрипнуше мала врата, Из мисли се дева прену, Па у поноћ тиху глену . .. Угледала слику злата, Вурно с' дизке ... крочи ... стаде Па на груди мушке паде! „Лепосаво! миље моје ... „Драгованко моја красна, „Мог живота звездо јасна, „Де, подигни очи твоје !... „Очи црне, слатке стреле „И образе, душо, беле! „Хој, ти не знаш, шта ме мори, „Шта ми мушке ломи груди! „Твој ми поглед тек пробуди „Верну љубав, која гори „Усред срца, срца жива, „Гаспаљива, сагорива!...

„За твој осмех све сам дав'о: „Задњу искру наде бујне, „Задњу капљу крви рујне. „ Леносаво! Лепосаво!... „За те само срце стрепи, „Зоро моја, данче лепи. — Ја те љубим!... „Збори даље!" — Ох, ал шта ћу? Реци мила? — Душа ми се упалила У твом оку!... „Бог те шаље, Да повратиш наду мени У пропалој успомени !. .." — Седи, драга! Тако ... тако ! — Да ти драги љубав збори, — Да на срцу срце гори. •— У мени је рај и пако! . . . — Обоје се овде слило, Чедо моје . . . Чедо мило! На усне је усна пала, У нољупцу душа тоне. Нашто чари васионе? Нашто песме славља мала? Нашто свега ? ... Све се слило У танано руменило!... Све је мирно!.. . Тек уздаси Што се чују каткад само: Сто живота да имамо, Гледећ оне црне власи За један би уздах дали, Све би ... све би жртвовали!...

Ко се оно тихо краде Поред врта?... Сенка нека; Није налик на човека! Жуте косе, кратке браде, Сушта слика грозног пакла!.. Гле и врата, с' већ дотакла!.. Омрезно се натраг креће А с усана кб да с' чује, Кб да тихо одјекује: „Ту је моје лепо цвеће, „Ту је зора мојих дана, „ Што презире сиротана!.. „Шта?.. Зар Шишман није нипгга? „Ој, и наход бедни има „Бујну ватру у прсима, „Свети пламен светилишта, „Што у срцу мом се диже, „Што ме пече и сажиже!..