Стражилово

Б Р. 42.

СТРАЖИЛОВО

667

у Речнику, 1852., стр. 81.) заменио ту реч са тумачити, не могу никако да се домислим, осим ако то није иосао доцнијих сурадника и иомагача му." Г. Св. Бајић нема право и криво суди, кад мисли, да је толковати чисто српска реч. Толковати је из рускога језика нреко наших књижевника ушла у наш језик. А да је та реч рускога облика, то се види из ст. словенскога језика, у којем долазе речи : тлт.кокдтн т^егрге^агћ т.п.коидтслк т<;егрге8 ; тдЂКОВћШ1кт> т1;егрге8, тлт.кћ т^егргез, тлгкокдннге т1;егрге^аИо. Све ове речи у руско-словенском језику гласе толковати, толкователЂ, толковникл, толкованиге, те у српском језику, кад би их хтели употребити, морали би их према законима срггскога језика преокренути на туковати, туковник и т. д. Не треба се дакле чудити, што није хтео Вук доцније употребљавати ту реч толковати, него ју је заменио речју тумачити. Види се, да је Вук доцније осетио, да је толковати реч рускога облика, за то ју је и заменио речју тумачити. У Вукову речнику има и тумачити и толмачити. Што је Вук доцније волео писати тумачити, него толмачити, долази отуда, што је увидео, да је у толмачити оно ол ушло из туђега језика (ВоЈлкЉећ), а тумачити има чист српски облик, као што нам сведоче стари глаголски

споменици, у којима долази тлм.гдунтн гп^егргеЉт, тдт»мгт итЛегргев. Ко зна тумачити испоредити са тлгцдунтн, томе ће бити јасно, да је тумачити чист облик српски. Што каже г. Бајић, да је толковати постало од толико-колико, то нема никаквога смисла. 3.) У истом броју „Стражилова" долази: „Достојевскова прича". И ово није добро. Презиме гласи Достојевски и то је презиме већ по себи придев, те га не треба опет претварати у придев, него ваља писати „Достојевскога прича". Тако се исто неки буне, те пишу Мушицкове иесме место Мушицкога иесме или МушиЛскога иесме. 4.) У једним нашим политичким новинама наишао сам пре краткога времена на ову реченицу: „Сутра ће се покушати, да се битисању народне слободоумне странке ископа гроб." Онај, који је ово написао, мислио је, да је битисање што и биИе ст. слов. ктатше, али није тако, јер битисати значи уег§ећеп, н. п.: било и битисало, т. ј.: било и прошло. Миклошић каже у својој књизи С1е ШгМасћеп Е1етегЛе 111 с1еп аиЛоа!;- шм! об^еигораЈасћеп 8ргасћеп, да битисати долази од турске речи ћНтек, што значи: ии Епс1е §ећсп. Дакле битисање је турска реч и не значи биЛе ст. слов. вмтше, него значи V ег^ећеп.

СУНЦЕ И ЊЕГОВА СВОЈСТВА. ОД СВЕТИСЛАВА КОЛАРОВИЋА. (Наставак.)

Овако тумачећи Фраунхоферове линије Кирхоф је показао, да се сунце из истих скоро елемената састоји као и земља. Досад још нису у сунцу констатовани ови елементи, који се на земљи налазе, и то: злато, сребро, бакар, олово, жива, алуминијум, арзен, антимон. Остаје нам још, да на основу ове теорије разјаснимо пеге на сунцу и Вилзонов појав, који је управо највећма побудио Хершла, да изнесе онаку хипотезу о сунцу. Још Галилеј је држао пеге за облаке, који се вију по сунчаној атмосфери, те нам изгледају као црне пеге на сјајноме сунцу. Он вели: кад би земља била тело светло, као сунце, то би онда она, кад је покривена облацима, изгледала за једног посматрача, који би био ван земље, као сунце са својим пегама. Пеге те би биле црње или блеђе, према томе, да ли су на земљи облаци гушћи или ређи, непровиднији или провиднији. Каткад би било више пега, други пут мање; неке би нестајале, неке се појављивале и т. д., једном речи, имали би исти призор, као што га данас имамо на сунцу. — Кирхофова теорија о пегама није ништа

друго доли мало модификована Галилејева. Он мисли, да се у атмосфери сунчевој збивају исти процеси као и у нашој. Локалне промене температуре чине и тамо повод облацима, који се, истина, разликују по свом хемијском саставу од наших облака. Последица једног облака у атмосфери сунчевој биће та, да ће се они слојеви атмосфере, који су изнад облака, охладити, јер их облаци заклањају од сунца и од утицаја његове топлоте, а охладниће тим већма, чим су слојеви дотичног облака гушћи. Облаци су непровидни и чине језгро пеге. Пошто је, као што рекосмо, на основу тога и атмосфера сунчева изнад облака хладнија, то ће се образовати нови, мало ређи облаци около оних првих, а ређи за то, јер су у вишим регијонима, где је атмосфера и онако ређа. Ти ређи облаци чине двор или полусен око пеге. Дакле тим је разјашњен и Вилзонов појав, језгро је дубље унутри у сунцу него двор. То је суштина Кирхофове теорије, код које смо се мало дуже позабавили, јер је врло интересантна за сваког, а важна за науку. Сад ћемо да видимо, како мисли још један нау-