Стражилово

668

чељак о сунцу, научењак, ког смо већ спомињали досад, један од канацитета у астрофизици, а то је Секи, управитељ звездарнице у Риму, који је многе експедиције предузимао и силна посматрања чинио. По њему је сунце усијана, не чврста но ваздушаста маса. Саставни делови сунца. метали и многи други елементи, непрестано су као пара. — Сунце је опкољено фотосфером. Фотосфера је оцеан усијане паре растопљених метала, која са своје огромне температуре светли. Та температура, као што се из експеримената закључити мора и као што ћемо доцније видити, мора ићи у милијоне степена. Поврх фотосфере је атмосфера, која се састоји из два слоја. Доњи сачињавају паре растопљених елемената, које апсорбују неке делове сунчане светлости и чине Фраунхоферове линије; горњи слој је ваздушаст и састоји се већим делом из водоника и још каквог иама непознатог газа. Тај горњи слој зове се хромосфера. Овај слој је саразмерно доста танак. Изнад њега је још један тањи слој, који се види само кад је тотално сунце помрачено, и онда образује венац (согопа). Тај слој неки називају леукосфера, но име баш није најзгодније, јер светлост тога слоја више је зеленкаста. У средишту супчевом догађају се разне револуције и унутрашње кризе, због чега се догађа, да маса фото- и хромо-сфере буде избачена у неизмерне висине. Тако се неки делови сунчане површине издигну, други, наравно, спусте, што ми видимо као пеге, буктиње и иротуберанце. 0 овим последњим ћемо доцније опЉирније говорити. — Пеге су узвиШева и удубљења у фотосфери; удубљења су испуњена газовима или парама, које апсорбују сунчану светлост. Те су паре или газови поређани једно преко другог према својој густоћи. Ево како он предочава своју теорију. Наша атмосфера — вели он — са облацима у њој изгледа за једног посматрача. који би био ван ње, н. пр. на месецу, исто тако, као фотосфера сунчева са пегама. Облаци у нашој атмосфери, осветљени сунчаним зрацима, изгледали би му као усијана фотосфера, а она места, на којима нема облака, где је дакле ваздух чист и провидан, изгледала би му као црне пеге, у сред светлих облака. Ето тако он замишља пеге, обратно од Хершла. А буктиње, које нам изгледају као брегови на фотосфери, нису ништа друго, већ узвишења усијане материје, из које се састоји фотосфера и хромосфера. Тако Секи. Више научењака слажу се у главном с њиме, само што држе, да пеге постају на тај начин, што се хладне струје из сунчане атмосфере напрасно, са ужасном брзином и снагом спусте до језгра сунчева и тако га охладе.

Б р . 42.

Свима овим теоријама, о којима смо досад говорили, додаћемо још једну, коју је изнео Целнер. По њему је сунце врло усијана ватрена кугла, а пеге су охладнели горњи делови ватреног језгра сунчевог, који, хладнији и гушћи, тону све већма у сунце, док најпосле не утону сасвим и не изгубе се у сунцу. Течна маса сунчева прелије их. — Двор или полусен чине облаци, кондензирана маса сунчева, који су у извесној висини около пега. Пеге су дакле ниже од остале сунчане површине, те се Вилзонов појав на тај начин може врло просто разјаснити. Пошто смо тако изложили најпризнатије данас у науци хипотезе о саставу сунца и његових пега и видели, да се научењаци у главном разилазе у том, што једни држе, да је језгро сунчево тамно, хладно, а фотосфера усијана, други, да је језгро сунчево усијано, а да се на површини хлади; једни држе, да су пеге удубљења, рупе у фотосфери, други их нремештају у ниво фотосфере, па чак и атмосфере, — винимо се сад мало у суседство, у атмосферу сунчеву, коју смо већ више пута споменули. Тим смо већ индиректно рекли, да је сунце има. Да је сунце заиста опкољено атмосфером, уверавају нас осим спектроскопских посматрања још и појави при тоталном помрачењу сунчевом, као и то, да су окрајци сунчеви мање светли од дубљих, унутрашњих делова. Ово је опазио Лука Валеријо (Хисеа Уа1егм). — Промотримо најпре ово последње. Буге (Вои^иег) је први мерио ове појаве и нашао је, да цела централна трећина сунчева светли иодједнако, најасније, па онда према крајевима опада светлост и то тако нагло, да полусен једне неге, ако је иста у близини центрума, већма светли него окрајци. Ово су признали и многи други научењаци, као: Секи. Лије (1ла18), Фогл и др. Секи је још показао, да и топлота сунчева опада од центрума према крајевима, те тако опада и светлост и топлота сунчаних зракова према крајевима, а то се даје разјаспити само тако, ако се узме, да је сунце опкољено атмосфером, која светлост и топлоту зракова апсорбује, слаби. Учени људи тврде, да та атмосфера упија 88°/ 0 сунчаних зракова, или другим речима, да сунце нема атмосфере, било би нам више него осам нута и светлије и топлије. него што је овако. Но баш тај толики утицај сунчане атмосфере од велике је користи за целу земљу. Кад узмемо, да је огледалима само удвостручена топлота сунчаних зракова често толика, да је човек не може сносити, а да се не опече и озледи, шта би тек било, да су зраци осам пута топлији. Људи не би могли на земљи ексистирати. А сад да видимо, шта се опажа при тоталном помрачењу сунца и шта се отуд закључује. Помра -

СТРАЖИЛОВО