Стражилово

700

Б р . 44.

Т еју поче стадо растериват, III. 176. н. пес., место јој. У нодруме, где ју стоји вино, III. 180., место јој. Не даде ју више дати гласа, III. 184., место јој. Те ју тврдо завезао усга, III. 184., место јој. На стр. 38. стоји: „Инстр. једнине, ген. дат. локат. н инструм. множине имао је пред наставци м, х, ма његда 'I',, које по јужном говору гласи ие, према тому се говоре ти падежи: самием, самиех, самием, самиех, самиема Па за што није госп. Дивковић узео те облике за образац, кад се говоре на југу и кад с-у иравилнији од оних, које он има за обрасце, јер одговарају ст. словенским облицима слмтлт,, имт.мт, и т. д. ? На стр. 48. стоји: „Ном. и акуз. бројева: два, оба, обадва, три и четир имају предмет, ко.ји се броји, ако је мушкога рода, у ном. или ак. двојине; н. п. два свједока, три дворанина, четири човјека. За имепи мушкога рода повели се самоставници средљега рода, н. п. два иилета, два дјетета Ја мислим, да се именице средњега рода несу повеле за имеиицама мушкога рода, јер у два иилета није иилета дуал, него плурал. Мени је познат дуал само у једне именице средњега рода, а та је сто; н. п. двје сти. На стр 54. стоји: „Глагол, којему је основа нес, има, кад је сложен с предлогом, поред правилних облика, а такви су: до - из - ио - за - нести, јоште и облике до - из -ио -за - нијети, који су обичнији од оних. Ови су облици постали према аористу: донијех и т. д." Ја мислим бан1 напротив, да је овај аорист постао од инфинитива или боље још од инфинитивне основе. На стр. 56. стоји: „4. раздио, основе на к, г, х, који се по §. 30. II. 2. само пред през. е претварају у ч, ж, ш." Није потнуно правило, јер се претварају и пред е, кад је уметак, као: жежен, иечен. На стр. 60. стоји: „Овамо припадају глаголи с једносложним кориеном на сугласник: бр, гн, ир, зв. Ти глаголи шире основу през. примајући међу два сугласника е, по том гласи през., основа бер-е, жен-е ." Не ће ни ово бити добро, јер Миклошић у својим „Гласовима" вели на стр. 23.: ^игиеШаИез е 181; ћаиЈт§- ш ћ ^евсћтгасЈЦ, ипс! всћНеввНсћ аш§ез1о88еп. Аиа 1>ег еп1;81ап(1 />ћг, тапсћта1 тхпс1ег§епаи 6 ђг ^езсћпећеп: 1љгаН, кбгаН, кгаИ На стр. 61. стоји: „Глагол гнати, кад је сложен, умеће кадшто радо д међу ж-е ; н. п. прожденем." Како се ово д има тумачити, види А гс Н у А гг н!а\'. РћИ. I. 59. Ту је Лескин ову ствар врло лепо протумачио. На стр. 61. вели г. Дивковић, да даватн иде у трећи раздео нете врсте. Ја мислим, да овај глагол иде у други раздео пете врсте, као што се види из

императива, који гласи даји, а да иде у трећи раздео, гласио би дај. На стр. 63. стоји, да глагол иљети има презенат илевем, а ја бих рекао да има илијевем. На стр. 69. мисли г. Дивковић, да глаголи другога раздела треће врсте праве имперфекат од инфинитивне основе, те тумачи виђах од видје-ах = видје-ј-ах = види-ј-ах = видјах = виђах. Истина и Миклошић мисли, да се код ових глагола у српском језику прави имперфекат као и у старом словенском језику од инфинитивне основе, али ја бих рекао, да имперфекат у српском језику посгаје од презенатске основе. Некад се правио и у српском језику од инфинитивне основе, као пгго нам показују облици: горијах, седијах, грмијах, али таки су облици ретки. Обичнији су облици виђах, сеђах, грмљах, који су постали од презенатске основе. А да су ови облици постали по аналогији презенатске основе, гони ме да верујем други глаголски придев: виђен , који очевидно постаје од презенатске основе. И овај је други глаголски придев постајао од инфинитивне основе некад, као што нам показује данас само још један једини облик: триен (у источном говору.) Па као год што други глаголски придев постаје од презенатске основе, тако исто мислим и имперфекат да постаје од презенатске основе. И овде има своју улогу аналогија. На стр. 70. вели г. Дивковић, да имперфекат „постаје од презентске основе наставком жељпога начина и, које се с презентским е слиевало у ћ, а ово бива на крају и. " Па после тумачи овако: илети=илете-и=илет§=илети, али не каже, како је постало и од 'I; у илетимо, илетите, кад је и овде у стар. слов. ћ: плет-шт., >шетт,те. Ја мислим, да је у сриском императиву: илетимо оно и продрло из сингулара по аналогији. На стр. 78. не каже писац, од куда оно « у илетав, илетавши, рек-а-вши. Ја мислим, да је и ово а продрло из пете врсте по аналогији, као што је делавши, иисавши. На стр. 82. вели писац, да глаголи перфективии значе у презенту футур, кад су у споредној реченици, а ја мислим, да значе Љ!. ехас!ит, н. п. „кад те опанке иодереш, ја ћу ти купити друге" могло би се казати и „кад будеш подерао те опанке, ја ћу ти кунити друге." На стр. 83. стоји за &!. ехаеШт ово: „За ово се вриеме говори, ако и риедко, партицип ргае!. ас1т1 и футур од бити, н. п. страх је мене биЛе иогинуо ." Оваки се &(;. ехас1шп употребљава врло ретко у српском језику, и то кад се не зна, да ли се што заиста догодило, као што се из сиоменутога иримера може јасио видети, али прави ехасћпп