Стражилово

Бр. 44.

СТРАЖИЛОВО

701

у српском језику прави се од презента будем и раг4. ргае1:. ас,(„ II.. н. п. Ако мени судњи данак дође, те ти будем, побро, погинуо, ради мене осветити л'јепо. Ако буде Милопт преш'о Дрину, Милоша ћу на мејдан зазвати. На послетку још једну примедбу. На стр. 17. долази јелен за образац. Та реч служи за образац и у Даничићевим облицима и у мојој малој српској граматици. Да богме, да та реч није добра, да служи за образац у з-врсти, јер не иде у старом словенском језику у з-врсту, него у конзонанатску врсту и

мењала се овако: ном. гедсш., ген. гедене, дат. гслшш и т. д. У српском је језику истина та именица по аналогији из конзонанатске врсте прешла у з-врсту, али је смешно у граматици је српској или хрватској видети за образац, који ваља потпуно да одговара старом словенском обрасцу, јер је јеленв лажан облик, који не постоји у старом словенском језику. У осталом ова је граматика, као што сам већ напред казао, на здравом темељу основана и ја желим писцу, да нас што скорије обрадује и трећим издањем. Карловци. Јован Жпнамо1ш1>.

1 С. Т 4 К. Оез-О-нзо ПИСМА ЛУКИЈАНА МУШИЦКОГ ЂОРЂУ МАГАРАШЕВИЋУ.

IV. Г о с п о д и н е и II р ј л т е л го! Ево ме опет у дерни Карловцв1! Синоћ сам дошао, а оваи час — после 7. сати у готру — одлазим кући на Крушедол. Аппелла г гор1ум ће држати грознни свон суд над моим корпусом деликти 10. Јуша у 9. сати у готру. Громх ацЈс мн'к нд тшд Падетх, вкнецх спдетбтх На тоже дрбзи ; има До зккзд7, нал\х козксдбтх. 'Гако е! Ного дондеже есмт,. Ову строфу додаите — на концу — посланнон Вам пређе маискои оди. У нвои двапут долази: мн'1;, намт.. а, м н 4, самом 1 мени, б, намт., мени и лгри. Оде оне узмите к себи от Гдна Камбера. Иоздравите га. Покажите му ову нову оду. Ал' Вм сами додаите последшо строфу. Последши стјхт . не

моши гордости, но лгобви мои прјлтелл припишите, кои ће уздисати замном по мохои смерти, буди гражданскои, буди фузхческои. Оде, да не пропадну, само по безопаснои прилицн пошлите, или чекаите, да л по нви — чада мол — посланника попмЉм. 29. Ма1а добно сам писмо од Копнтара. Вели „1п Меи8а(;и §оћ(; еш пеиег аисћ уоп 1ћпеп Бе§гивн!ег 8(егп аи!'." Газумем Гдна Шаффарика и мого Оду к нвему. Поздравите овог Гдна. Онап "(Салтир евреисши ако нисте дали везати, оставите га. Могу нов' добнти. И сат ми преправите за посланника. Мотрите шта лгоди говоре о мени. Противмеие ли, или за мене? Шта ће говорити, кад чуго ггрисуђеше. Карловцн 1. Јуша 1820. Ваш истиннни прјлтелг. Л. М у ш и ц к 1 и, а р х * м*а н.

УЗ НАШУ ОЛЖКУ. У лањском течају листа нашег, у бројевима 10.—16. ианео је Д. Б. Доброслав читаоцима „Стражилова" у исцрпеној карактеристици књижевни рад једнога од првака књижевника у словачког народа, рад Светозара Хурбана Вајанског. А ми му данашњем броју на челу приказујемо лик с искреном жељом, да још много и дуго ради себи на дику а народу своме на корист.

Г Л А С Н И К. . . .. . (Вукова прослава). Главни одбор аа прославу Вукове стогодишњице издао је 15. окт. о. г. у Београду овај оглас, умољавајући уредништва српских листова, да га препечатају: „Ових дана навршиће се сто година, ка ч д је ројђен Вук СтеФановић Караџић. Ценећи високе Вукове заслуге, данашњи се нараштај још израпије спремао, да приликом стогодишњице његове ода хвалу и да прослави спомен великога Вука> који је прославио и свој народ и себе. Поради тога чињене